2019-10-04T08:54:06+00:00 04. октобра 2019, 8:54|

Љиљана Хабјановић Ђуровић у Костолцу

Наша позната књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић, у среду, 9. октобра, говориће о својим књигама пред костолачком публиком, у просторијама библиотеке, од 18 сати.

Подсећамо да откако је маја 1996. године објављен роман „Женски родослов“, Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији писац који ствара на српском језику.

Своје романе продала је у тиражу од милион и по примерака. Најуспешнија је српска књижевница у иностранству после 2000. године. Објавила је четрдесет три књиге на шеснаест језика, у 63 издања. Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела.

Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу, где је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Радила је као банкарска службеница и као комерцијалисткиња иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину „Дуга”. За то време написала је и објавила четири романа.

Од 1996. године посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија”, а 2017-те покренула едицију „Љиљана Хабјановић Ђуровић деци”, у оквиру које је објавила пет наслова. Ауторка је петнаест романа и приређивач пет антологија духовне поезије.

На предлог његове светости патријарха српског господина Павла, Свети архијерејски синод Српске православне Цркве је за Божић 2007. године одликовао Љиљану Хабјановић Ђуровић Орденом Светог Саве за њен књижевни рад.

На предлог његове светости патријарха српског господина Иринеја, Свети архијерејски синод Српске православне Цркве доделио је 25. новембра 2016. године Љиљани Хабјановић Ђуровић Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића „за истрајну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану њеним књижевним делима у којима су изнете хришћанске непролазне ­савремене вредности.”

Добитница је и високог признања Руске православне цркве и Форума „Православна Русија” за роман „Игра анђела“, као најбољи роман страног аутора објављеног у Русији у 2010. години.

Добитница је најзначајнијег друштвеног признања у Србији, Вукове награде за 2009. годину, за „изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и српском културном простору”, као и Златног беочуга, награде Културно­ – просветне заједнице Београда 2008. године „за трајни допринос култури Београда”.

Јануара 2014. године Удружење књижевника Србије доделило је Љиљани Хабјановић Ђуровић награду Симо Матавуљ. На Видовдан, 2016. године, уручена јој је Видовданска награда, највеће и најзначајније признање града Крушевца, чиме је Љиљана Хабјановић Ђуровић постала прва жена која је добила ову значајну награду.

Осим поменутих, награђена је са још двадесет три књижевне награде и признања.
Такође је носилац главне награде „Златни витез“ на Другом међународном литерарном форуму словенских земаља одржаном маја 2011. у Русији за роман „Игра анђела“. Октобра 2012. године, у Италији јој је уручена медаља цркве Санта Кроче (Santa Croce) у Фиренци.

Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је Љиљану Хабјановић Ђуровић 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету”, а од 2005. неколико пута је проглашена за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу.

А. М.