АЛЕКСАНДАР ЂОКИЋ, НАЧЕЛНИК БРАНИЧЕВСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА
На подручју Браничевског управног округа на коме се налази шест општина, један Град и једна Градска општина, током 2018. године били су актуелни бројни стратешки пројекти од којих су неки пренети из ранијих година, а један број је потпуно нових, финансираних средствима локалних самоуправа, републичких фондова и из страних извора.
Једна од већих инвестиција на овом подручју и нешто ширем окружењу свакако је реконструкција пруге Пожаревац – Мајданпек, од огромног значаја за целу Источну Србију. Радови се приводе крају и према речима Александра Ђокића, начелника Округа коме је недавно поверен нови мандат, модернизација ове пруге од стратешког је значаја посебно због чињенице што повезује привредне системе као што су Лука Прахово, РТБ Бор, рудници у Мајданпеку и Каони, копови и електране у Костолцу, Железара у Смедереву…
Осим на овом пројекту, у години на измаку радило се и на спровођењу још једног програма од заједничког интереса, на реконструкцији старог објекта Опште болнице у Пожаревцу чије здравствене услуге користе сви становници овога краја. Скупштина града Пожаревца, у оквиру подршке овом пројекту, на последњем заседању усвојила је одлуку о суфинансирању програма прекограничне сарадње Пожаревца и Румуније. У реконструкцију Болнице уложиће се знатна средства, а пројекат би требало да се оконча до 2021. године.
-Од великог значаја за грађане Браничевског округа је и пројекат гасификације. Реч је о државној инвестицији, која се приводи крају захваљујући Републици и Србијагасу, финансијерима ширења мреже. Сваки инвеститор који се интересује за долазак у неки град прво што пита јесте да ли постоји гасовод и каква је саобраћајна инфраструктура, па тек онда разговара о другим погодностима. Уколико тога нема, нема ни даљих разговора. Зато је било приоритетно градити мрежу гасификације, а исто толико је битно и у каквом је стању саобраћајна инфраструктура. С тим у вези, у фази смо пројектовања саобраћајнице од аутопута Београд – Ниш до Пожаревца и даље ка Градишту, Голупцу, Кладову, односно ка Ђердапској магистрали. Овом делу Србије такође недостаје и једна брза саобраћајница на релацији Пожаревац – Кучево – Бор и даље према Зајечару, Бугарској и Румунији, како бисмо се друмским путем повезали са Црним морем. Добра ствар је што имамо Дунав, изузетно важну речну саобраћајницу на којој се граде нове луке, објашњава Ђокић.
Јединствена туристичка понуда
Браничевски округ је средина која се несумњиво може похвалити природним лепотама, манастирима и њиховом живописном околином, Дунавом, Пеком, Моравом, Млавом…Све су то огромни туристички потенцијали, који нажалост, сматра Александар Ђокић, нису довољно искоришћени. Један од разлога је и недовољна повезаност општина односно њихов јединствени наступ када је туристичка понуда овога краја Србије у питању.
-Имамо Виминацијум, Љубичево, Сребрно језеро, Голубачки град, Рамску тврђаву, пећине у Kучеву, Врело Млаве… Свака општина поседује неку специфичну природну лепоту, која туристима при првом сусрету одузима дах. Ја у овим бенефитима видим велику шансу уколико је искористимо на прави начин, а један од њих је и повезивање општина по питању развоја туризма и већег улагања у ову област, поручује начелник Браничевског управног округа.
Велики проблем, не само у Граду Пожаревцу и његовим селима, већ и у свим осталим општинама Округа је одлагање смећа, односно непостојање једне савремене регионалне депоније. О овом, пре свега здравственом и еколошком питању, током ове године било је много разговора и договора и сви се слажу у томе да ће се тек са изградњом регионалне депоније решити дугогодишњи проблеми локалних самоуправа везани за одлагање комуналног отпада. До тада, прелазна решења биће трансфер станице.
-Предвиђена је изградња две трансфер станице и рециклажних центара у Пожаревцу и Петровцу на Млави. Када је реч о трансфер станици у Пожаревцу, за њену изградњу средства је издвојио Град, а њене услуге користиће и општине у близини. Док регионална депонија не буде изграђена, отпад ће се одлагати у Лапову, истиче начелник Александар Ђокић.
М. П.