2019-01-14T23:20:12+01:00 14. јануара, 2019. 10:42 |

Пожаревљанину Миливоју Стојановићу Брки посвећен „Марш на Дрину“

О јунаштву Миливоја Стојановића Брке хроничари су забележили многа сведочења.

Једно од њих је да је командант Гвозденог пука, Миливоје Стојановић требало да буде смештен у болницу, јер је добио запаљење плућа. Када је, сазнао за наређење 4. децембра те 1914. године да се аустроугарска војска протера преко Колубаре, рекао је „Зар да оставим свој пук сада, кад моји војници иду напред, у смрт? Не, моје је место међу мојим војницима. Кад се сврши борба, кад потиснемо непријатеља, отићи ћу у болницу да се лечим. А сад остајем овде”.

Ставио се на чело пука, у прве борбене редове. Аустроугарска војска је утврдила фронт на линији Кременица–Вис. После више поновљених јуриша, пуковник Стојановић је сам пошао испред својих бораца на још један јуриш. Последње речи биле су му: „Напред, на непријатеља!” Пао је погођен непријатељским мецима, али је пук наставио напредовање. Колубарска битка, прва велика савезничка победа је добијена. Пуковник Стојановић је погинуо на Кременици 6. децембра.

                                                          Гвоздени пук

Пук Књаз Михајло формиран је у октобру 1912. године у Прокупљу и брзо се својим ратним успесима и храброшћу истакао у Балканским ратовима. Назив „Гвоздени“ пук добио је по завршетку Другог балканског рата када је из његовог састава погинуло 50 одсто војника и официра. О херојству ове јединице говори податак да је 250 припадника овог пука одликовано највишим српским одликовањем, Карађорђевом звездом са мачевима. Карађорђеву звезду добиле су и две жене, припаднице пука, подофицири Милунка Савић и енглескиња Флора Сендс. Други гвоздени пук је учествовао у Кумановској, Прилепској и Битољској бици у Првом балканском рату, а славу је стекао после одлучујуће, Брегалничке битке у Другом Балканском рату. У Првом светском рату овај храбри пук био је у самом центру Церске битке, на Текеришу.

                            ОД МАЈКЕ ЏАНЕ И ОЦА ЉУБЕ

Рођен је у Пожаревцу 1983. године у породици угледног пожаревачког трговца Љубе Стојановића Малића како су га суграђани звали, и мајке чији је надимак био Џана (турски душа), унуке Стевана Добрњца, млађег брата чувеног војводе из Првог српског устанка Петра Добрњца.

После завршене Војне академије у Нишу у 22. класи, брзо је напредовао и постао командант Подофицирске пешадијске школе.  Као млади потпоручник бива распоређен у 8. батаљон Пожаревачког гарнизона. Командант му је крајем 80. и почетком 90. година 19. века био генерал Илија Гојковић.

Пуковник Миливоје Стојановић Брка са штабом

Војничка каријера младог потпуковника ишла је напред. Због интелигенције и поседовања ратних вештина 1910. године био је ађутант код краља Петра Првог. Историчар, др Мирољуб Манојловић, који је проучавао војничку каријеру Миливоја Стојановића у склопу истраживања везаних за Пожаревац, за „Реч народа“ каже:

-Војничка каријера Миливоја Стојановића је посебно засветлела у Балканским ратовима, у Првом, а посебно у Другом  када је са службом био у Моравској дивизији са седиштем у Нишу којом је командовао генерал Милутин Недић. Миливоје је у борби против Бугара спасао част дивизије која је била потиснута. У бици код Мердара и Облакова је показао велику ратну вештину. Зато је добио чин пуковника.

У Првом балканском рату био је командант 12. пука, а за храброст му је престолонаследник Александар Карађорђевић лично уручио Орден Карађорђеве звезде са мачевима, скинувши га са својих и прикачивши га на Стојановићеве груди.

                                              „У бој крените јунаци сви“

Чувену корачницу „Марш на Дрину“, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом светском рату, Станислав Бинички је компоновао у Ваљеву и посветио је првој победи и команданту Гвозденог пука – Миливоју Стојановићу.

„Марш на Дрину“ изводи се у разним аранжманима и обрадама. Осим као оригиналну композицију за војни оркестар, у обрадама су је изводиле и рок групе попут „Смака“,  „Шедоуса“, „Лајбаха“ и Џони Штулић.

У Први светски рат Миливоје Стојановић је ушао као прекаљени борац и стратег и постао је командант Другог пешадијског пука Кнез Михајло, легендарног Гвозденог пука.

Са својим пуком Миливоје Стојановић је учествовао у Првом светском рату, у бици на Церу и великој српској победи у којој се прославио и због које је касније Станислав Бинички у његову част и част његовог пука, њихове славе и храбрости, компоновао чувену корачницу „Марш на Дрину“.                                                             

Д. Деурић