2018-06-09T12:03:06+00:00 09. јуна 2018, 12:02|

Ратни успеси и склапање Пожаревачког мира

Радосављевић, Бојковић и Огњановић

ПРЕДСТАВЕ ПОЖАРЕВАЧКОГ МИРА НА РЕПЛИКАМА ГРАВИРА, КАРАТА И МЕДАЉА

У Галерији савремене уметности у току је изложба „Представе Пожаревачког мира на гравирама, картама и медаљама-реплике“ поводом 300 година од потписивања Пожаревачког мира. Поставка презентује део богатог материјала у виду реплика  који се односи на ратне успехе и склапање мира. Експонати припадају збиркама музеја и библиотека како у Србији тако и иностранству: Музеј града Београда који чува Албум Пожаревачког мира Јохана Конрада Вајса, Народна библиотека Србије са картом Србије из 1718.г, Народни музеј у Пожаревцу и медаље исковане поводом потписивања мира, као и  Народни музеј Мађарске, музеј Албертина из Беча, Војни музеј у Аугзбургу.


Директор Народног музеја у Пожаревцу др Гордан Бојковић истакао је на отварању  да су  мировни преговори трајали су од 5.јуна до 21.јула 1718.године и да је Пожаревачки мир настао после низа сукоба и ратова од којих је последњи трајао од 1716. до 1718. године. У европским оквирима један је од најзначајнијих мировних споразума у историји Европе јер је њиме отворено источно питање, чиме је потврђено да Турска више није велика сила.

Изложбу је отворила Марина Радосављевић, историчар уметности, кустос  Народног музеја у Пожаревцу:

– У Хабзбуршкoj монархији током XVII и XVIII века, видљива је тенденција државе да на јавност утиче преко графичке продукције карата, различитих планова, ведута и приказа битака, штампаних илустрованих издања или комеморативних медаља. Важност ратова и војни и дипломатски успеси пропагирани су у јавности баш кроз визуелне садржаје и писану реч. Ове идејно-историјске и идеолошке поставке биле су део је политичког комуникационог система у чијем се средишту налази аустријско-турски рат 1716-1718. и Пожаревачки мир, као и сам монарх, цар Карло VI, истакла је Радосављевић. – Идеологија државе Хабзбурга и Карла VI баштинила је идеју цара као новог Константина и огледала се у веровању у Божју датост династије и њену мисију да у знаку крста војује против непријатеља. Ратови са Турцима који су трајали скоро два века сматрани су крсташким походима, а свака победа пропагирана је као победа крста а у тој традицији сагледаван је и Аустријско-турски рат 1716-1718. године

Свечаност отварања употпунио је Ансамбл „Нови звучни талас“, изложба ће трајати наредне три недеље а улаз је слободан.