2018-06-02T19:29:08+02:00 2. јуна, 2018. 19:29 |

Трешњевача

Трешњевача је воћна ракија добијена дестилацијом проферментисаног кљука свежих плодова трешања или шире, трешања. Дестилација се обично обавља четири недеље након завршеног алкохолног врења, а некад и после неколико месеци, ако је кљук претходно био закишељен. Ово дуго одлежавање мора да буде у одсуству ваздуха. Двократном дестилацијом добијена трешњевача ставља се на одлежавање у судове,који не отпуштају боју, међу којима су и бачве од белог јасена. Важно је напоменути да је време одлежавања најмање једна година, а идеално би било и преко три године.


Оно што је разликује од већина ракија, јесте чињеница да за одлежавање тражи места која имају промене температуре током године. Требало би да суд не буде потпуно затворен, тако да могу испарити сви састојци, који би крајњем производу дали оштар мирис. Присуство кисеоника је пожељно током одлежавања.

Мекане сорте трешања, са танком покожицом, на врење се могу стављати без претходног дезинтегрисања, такође није обавезно одвајање коштица. Важно је само одвојити петељке и лишће, како ракија не би попримила мирис траве. У току врења требало би обезбедити температуру око 200C, чак и нижу. Да би се ово постигло при вишим спољним температурама, препоручљиво је да судови за алкохолно врење буду мањих запремина.

Када се заврши врење, потребно је што пре обавити дестилацију, поготово уколико нису одвојене коштице. У случају да се овај услов не може испунити, саветује са да се преврели кљук чува у пуним судовима, без присуства ваздуха.

Дестилација је двострука уз одвајање фракција, а финализација ароме је за два – три месеца одлежавања.

У Србији се трешње користе углавном у свежем стању за јело, веома малим делом се користе за производњу трешњеваче, међутим уколико би желели да се опробате у овом технолошком подухвату, саветујем да се користе сорте са ситним плодовима који су посебно богати у садржају шећера и ароме.

Ана Ђорђевић, дипл. инж.

прехрамбене технологије