2017-05-09T11:07:30+02:00 9. маја, 2017. 11:07 |

Три деценије угљенокопа ДРМНО

DSC_0042Први радови на Површинском копу „Дрмно“ почели су 1984. године, а прве тоне угља намењеног за производњу електричне енергије у термоелктранама „Дрмно“, снаге 700 мегавата, ископане су 1987. године. Тако се на овом копу већ тридесет година, из дана у дан, врши откривка јаловине, а затим вади лигнит и транспортује преко дробилане до термоелектрана. Прича се у Дрмну завршава производњом електричне енергије, а у нашим кућама почиње притиском на прекидаче…

ОД 6 ДО 12 МИЛИОНА ТОНА УГЉА

            У Огранку „ТЕ – КО Костолац“, 28. априла, свечаним скупом обележен је јубилеј – 30 година од почетка експлоатације угља на дрмљанском Површинском копу. При изградњи, пре више од три деценије, коп је пројектован да годишње производи 6,5 милиона тона угља. Крајем двехиљадитих, капацитет му је проширен на 9 милиона тона и 2011. године је имао максималну производњу од 9,23 милиона тона. До сада је са овог копа извађено укупно 157.339 милиона тона угља. Коп има пет система за откривање и један рударски систем за ископавање угља.

            Потписивањем кинеског кредитног аранжмана, из кога ће се градити термоблок 3 у Дрмну, снаге 350 мегавата, почиње и ширење капацитета Површинског копа „Дрмно“. За потребе сва три блока, термоелктрана ће морати из стишке земље да „изнедри“ 12 милиона тона угља годишње. Према плану, та количина лигнита може да се очекује након 2020. године.

БОРБА ЗА СВАКУ ТОНУ

Slobodan Mitrovic            На почетак рада дрмљанског копа, на свечаном скупу у Костолцу, подсетио је Слободан Митровић, извршни директор за техничке послове производње угља у „Електропривреди Србије:

– Ових 30 година јубилеја и укупно 147 година рударства у Костолцу потврђују да је Костолац и даље ризница индустрије Србије са својом производњом и резултатима. Коп „Дрмно“ је један од најкомпликованијих у Србији, када је реч о хидрогеолошким условима који су предуслов за екслоатацију. Претходних 30 година биле су свакодневна борба са природом за сваку тону и кубик.

            Без обзира на развој свих других алтернативних извора енергије, оценио је Митровић, угаљ остаје и даље енергент будућности од кога ће се електрична енергија производити и током 21. века. Митровић је скренуо пажњу да се и убудуће мора водити много рачуна о условима рада и заштите на раду и сигурности запослених на овом тешком рударском послу.

            Вађење и производња угља изискују свакодневни мукотрпан сменски рад. То је увек борба да се из земље ископа што већа количина и то је база за даљи развој целог друштва, рекао је поводом јубилеја Иван Ташић, директор за производњу угља у Огранку „ТЕ – КО Костолац“:

Ivan Tasic– Са првим тонама угља из стишке равнице отворено је и ново развојно поглавље костолачког угљеног басена. Од тада до данас, овај коп се стално развијао у складу са плановима и визијама рударско – енергетског комплекса овог краја и ЕПС – а. Површински коп „Дрмно“ данас спада у ред савремених копова на коме је ангажовано пет система за откривање јаловине и рударски систем за ископавање угља. На копу се годишње откопа више од 40 милиона кубика јаловине и 9 милиона тона угља.

            О плановима за ново развојно поглавље дрмљанског угљенокопа, Ташић је рекао:

            – Пред нама су нови развојни циљеви и веома сложени техничко -технолошки изазови. Верујем да ћемо и ми, као неке претходне генерације, имати адекватне и правовремене одговоре и на тај начин омогућити даљи развој копа и створити услове за континуирано и квалитетно снабдевање термоенергетских капацитета инсталисаних у Костолцу, у периоду пред нама.

            Поводом јубилеја, отворена је изложба фотографија и фотодокументације коју је приредио Сектор за односе с јавношћу „Електропривреде Србије“.

У БРОЈКАМА

            За тридесет година на Површинском копу „Дрмно“ ископано је 157.339.000 тона угља. Да би се дошло до ове количине откривено је 590.000.000 кубика јаловине. Највећа годишња производња забележена је 2011. године, када је ископано 9.229.774 тона угља.

            Очекује се да се од 2020. године, производи око 12 милиона тона лигнита годишње, за потребе три блока термоелектрана укупне снаге 1.050 мегавата.