2017-02-21T22:53:08+01:00 21. фебруара, 2017. 22:53 |

Успешни међу нама: Петар Вефић, гимнастичар

Petar Vefic-04Петар Вефић спада у ред младих и успешних људи чије је окосница ангажовања гимнастика. Одрастао у породици спортиста (мајка је активно играла стони тенис, а отац је био професионални фудбалер), од малих ногу и сам постаје активни спортиста и то у једном од напознатијих и најпризнатијих гимнастичких асоцијација у земљи – Спортској организацији „Партизан“. Петар је рођен 21.јуна 1999. године, успешан је ученик Техничке школе „Никола Тесла“, а за своје досадашње успехе на пољу гимнастике освајао је бројне награде и признања.

Вредна пажње су два одличја која су му припала у протеклих месец дана:  од стране Градске општине Костолац  за допринос и изузетне резултате у спорту уручена му је Повеља „Ђорђе Вајферт – Вајфертов жиг“ , док је на свечаности проглашења најуспешнијих у гимнастици Србије у 2016. години у Београду, Петар Вефић понео титулу најбољег у категорији младих гимнастичара. Куриозитет овог признања у случају младог Костолчанина је да га је освојио по трећи пут за редом! Вреди поменути да је у ред најуспешнијих и Петров дугогодишњи ментор, тренер и пријатељ  Душан Маровић, који је на истој свечаности по трећи пут понео ласкаву титулу најбољег тренера младих вежбача.

– Прве кораке у гимнастици направио сам пре поласка у основну  школу: са пет година, говори Вефић. – Родитељи се сећају да је мој први сусрет са тренерима у „Партизану“ протеко у киши суза, јер је мени као детету све било ново, необично и страно. Но, уз вршњаке и тренере, поготово уз Душана Дују Маровића, све што је било необично и страно, брзо прераста у игру, а из игре настају упорност и изазов. У трајном сећању ће ми остати први озбиљнији тренинзи, као и труд и ангажовање тренера, који су се према нама односили као према својој деци.  

Речи које слушамо од Петра Вефића нису ни у ком случају кутроазија, јер Костолац је више деценија уназад у правом смислу речи расадник младих талената, којима се из дана у дан пружају  огромна пажња и усмерење ка врхунском спорту.  О томе сведоче како успеси младих гимнастичара, тако и бројне телевизијске и радио емисије као и штампани текстови бројних домаћих, али и иностраних медијских кућа о српском граду на Дунаву из кога „извиру“ врхунски спортисти. Интересантан је и податак да је управо о малим гимнастичарима Костолца осамдесетих година прошлог века снимљена и легендарна емисија из серијала Школског програма Телевизије Београд „Коцка, коцка, коцкица“.

– После само недељу дана од мог првог сусрета са гимнастиком, крећу озбиљни и интензивни тренинзи који су трајали и по шест сати дневно. Могу рећи да сам се заиста трудио да оправдам уложено поверење и за кратко време, са непуних шест година по први пут учествујем на званичном такмичењу које се одржава у Костолцу и као најмлађи такмичар на нивоу Државне лиге освојио сам петнаесто место, наставља причу о својим почетцима Петар Вефић. – Исте године наступам на још два такмичења и на оба долазим до другог места. Оно што ћу памтити читавог живота је да је прво златно одличје на мојим грудима заблистало 14. маја 2006. године у Пионирској гимнастичкој лиги Србије у Нишу.

Велики труд и залагање Вефића резултирају вртоглавим успегом на гимнастичком борилишту. После поменутог златног одличја, следе сјајни резултати како на републичким, тако и на међународним надметањима. Наредне четири године овај млади спортиста муњевито и са невероватном лакоћом савладава нове елементе, а резултат тога је позив и учешће на Кампу олимпијских нада Србије. Одбраном боја наше земље овде осваја брозано одличје, а од 2012. године преузима шампионску  доминацију на домаћој сцени у својој категорији.

– Ређају се такмичења како у Србији, тако и на међународној сцени. Моје прво европско искуство било је на такмичењу у Софији, где сам у вишебоју, међу 85 такмичара освојио 38.место. Најбољи резултат остварио сам на Међународном такмичењу у Турској када сам на турниру у вишебоју освојио прво место и понео златну медаљу, говори Вефић. – Надметао сам се у Италији, Турској, Бугарској, Словенији, Словачкој и многим другим земљама и трудио сам се да у своју земљу, свој град и наравно – Клуб,  донесем што више златних одличја.

Млади Вефић је од 2008. до 2016. године проглашаван за спортисту године Браничевског округа, док је 2012. године био носилац Олимпијске бакље Града Пожаревца, а као најталентованији српски вежбач, постао је члан јуниорске репрезентације Србије. Нажалост, штури новински простор не дозвољава да побројимо све његове успехе и награде, а било је је небројено, јер Петар је шампион над шампионима међу вршњацима. Наравно, изузетак је прошлогодишње учешће на Европском такмичењу у Берну, на коме је поправио свој рејтинг освојивши девето место и тако ушао у историју српске гимнастике.

У сусрету са овим успешним младим спортистом, занимало нас је како изгледа његов радни дан, и да ли уз гимнастику има још интересовања.

– Не запостљајући обавезе у школи,  највише времена проводим уз клупског тренера Душана Маровића и Владимира Дракулића, који је селектор репрезентације, одговара Петар. – Једно време сам тренирао хип-хоп, учествовао на државном првенству и као плесач освојио – прво место. У слободно време играм кошарку, а није тајна да волим добро да одспавам.

Имајући у виду да смо на почетку календарске године, последње питање упућено Вафићу било је везано за његове планове.

– У наредном периоду, уз редовне спортске активности и тамичења, радићу на припремама за квалификације у Канади за 32. Летње олимпијске игре у Токију 2020. године, а лично ангажовање везано је за наставак мог школовања, односно упис на ДИФ.

Влада Винкић