2018-07-04T09:19:39+02:00 4. јула, 2018. 09:19 |

„ВРЕЛА ХОМОЉА“ У ЖАГУБИЦИ: Благо стварано вековима

Жагубица је и ове године на 16. сабору „Врела Хомоља“ добродошлицом дочекала бројне госте који су посетили манифестацију привредног, туристичког, културног, гастрономског и спортског карактера, која негује традиционалну нематеријалну баштину хомољске регије. Кроз песму и игру, припрему хране, израду предмета и сувенира на традиционалан начин, путем већ заборављених заната, Сабор чува колоритну баштину Општине Жагубица.

           Ни лоши временски услови нису спречили истинске заљубљенике у традиционалне вредности хомољског краја да стигну у Жагубицу из разних крајева Србије. У суботу су програм  зором започели риболовци на врелу Млаве, који су се такмичили у пецању пастрмке мушичарењем, а најбољи резултат је остварио Тихомир Лукић. Друго место припало је Вањи Стојановићу, а треће Влади Антићу. Награде пецарошима уручио је саветник председника Општине Живојин Трифуновић.

Изнад врела „Златне руке Хомоља“ јединствена прилика за подсећање на кулинарске вештине у справљању етно хране, специјалитета пониклих у врлетима овог краја, на бачијама, вајатима и појатама, у скромним горштачким домовима, када су намирнице и зачини сакупљани у природи. На тихој ватри  мешао се качамак, зачинске травке у гулаше додавале, под сачом је крчкало, на ражњу се окретало, под шатором  наздрављало, пред бројним тезгама са сиром, медом, шумским плодовима, између две кише се застајало. Вредне домаћице биле су у прилици да покажу своја ремек дела – извезена, хеклана, плетена и ткана. А да је међу најбољим учесницима било још бољих, потврдила је оцењивачка комисија Сабора прогласивши за најмаштовитије уређени штанд, штанд Удружења жена „Ћовдинке“ из Ћовдина. Награда за најбоље традиционално јело припремљено на лицу места припала је Бранкици Страхињић из Шарбановца, за традиционално готово јело Удружењу жена „Језеро Бован“ из Бована и за најоригиналнији сувенир Горану Мицковићу из Зајечара. Признања им је уручио директор Туристичке организације Владан Лазић, нагласивши да Општина Жагубица овим сабором представља спој традиције и културе свог становништва уз богату понуду здраве хране.

-Циљ манифестације је очување идентитета разноврсности култура овог подручја и нематеријалне баштине Хомоља. Овај сабор представља спој магије, традиције, исконских вредности које су до дан данас сачуване на овим просторима, истакао је Лазић.

                                  У ДУХУ САБОРНОСТИ

Сабор су у петак отворили председник Општине Жагубица Сафет Павловић и градоначелник пољског града Пјотрков Трибуналски Криштоф Чојњак, пожелевши посетиоцима да се лепо проведу и упознају са делом традиције, обичаја, културе, јединствене природе, са развојним потецијалима и пројектима који се нуде инвеститорима, као и са кулинарским специјалитетима из овог краја.

На овогодишњој Фолклоријади наступило је тридесетак ансамбала, а посебну драж, лепоту и посећеност имало је „Хомољско посело“, смотра најлепших игара, песама и народних ношњи. Уследила је модна ревија Удружења жена „Бубамара“ на којој је приказана колекција уникатних, ручно рађених одевних предмета од вуне и памука. У оквиру Дечијег карневала наступили су малишани из Предшколске установе  „Полетарац“, а веома запажен је био наступ Градског мешовитог оркестра из пољског града Пјотрков Трибуналски. Било је бројних изложби:  слика и скулптура са Међународне ликовне колоније „Хомоље Арт“, стална изложбена поставка скулптура академика Светомира Арсића Басаре, и „Преслице- токови српске традиције“  аутора Владимира Вучинића,  „Традиционално наслеђе Хомоља“ Данице Ђокић,  „Рановизантијски период у околини Жагубице“  Милана Миловановића и Оливере Филиповић,   „Милена под сунцем Хомоља“ и изложба слика са претходних ликовних колонија као и изложба скулптура академског вајара Јанка Лалића. Одржан је Округли сто на тему „Географске ознаке порекла производа и ревитализација задругарства у функцији развоја Хомоља“, а за незаборав је била манифестација „Српски пој од искона“, која је окупила најбоље етно певаче који негују дух старог певања.

Д.Динић