Недељник “Реч народа” подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
12.05.1900. године у Брежану је рођен др Војислав Дулић, генерал мајор санитетске струке. Медицински факултет завршава школске 1931/1932.и као лекар ради у Пожаревцу од 1939. Дана 30.09.1940.прекида специјализацију из областидечијих болести и одлази у партизане. Био је у радном председништву првог конгреса лекара партизана одржаном од 25 – 27.09.1942.у Босанском Петровцу. Носилац је Партизанске споменице и више ратних одликовања. Умро је 02.02.1953.у Београду. Дуго година Болница у Пожаревцу и средња Медицинска школа носиле су његово име.
Отворен ,,Први српски завод за
глувонему децу“ у Пожаревцу
15.5.1896. године Вељко Рамадановић, српски педагог и социјални радник за заштиту слепе, глуве и друге инвалидне деце, отворио је у Пожаревцу ,,Први српски завод за глувонему децу“ у Призренској улици бр.11 (данас Улица Војске Југославије бр.15). Због лоших финансијских и материјалних разлога, Вељко је био принуђен да ову школу затвори 1898.године. Остаће упамћен и по адаптацији Брајеве азбуке на српски језик са намером да у Србији отвара школе за слепу и слабовиду децу.
Отпочело са радом прво приватно забавиште у Пожаревцу
15. 5. 1911. године, после добијања дозволе од тадашпњег Министарства просвете, а пошто су претходно испуњени сви услови, у Пожаревцу је отпочело са радом прво приватно Дечије забавиште. Отворила га је учитељица у пензији Даница Радосављевић.
Припремио З. Стокић