Основна школа „Дража Марковић Рођа“ у Смољинцу прославила је 220 година рада и постојања. За то време школа је прошла кроз два српска устанка, као и кроз бројне реформе, реорганизације и ратове.
Ова установа је мењала и своје називе, од Мале школе (1804 – 1858), преко Основне школе (1859 -1936) и Основне школе у Смољинцу (1937 – 1959), да би од 1966. па све до данас носила име ОШ „Дража Марковић Рођа“.
Ова школа је данас пријатно место за игру и рад. Из дана у дан услови за рад су све бољи и савременији. Наставу у континуитету унапређује по принципима савремене педагогије, уз коришћење нових наставних метода и средстава. Запослени у школи се труде да заинтересује ужу и ширу заједницу да постане, како би ова школа постала привлачно место за живот и рад.
Свечаности поводом Дана школе присуствовао је велики број пријатеља и сарадника Школе, ученика, родитеља, учитеља и наставника. Међу званицама били су и представници локалне самоуправе Малог Црнића на челу са председником општине Малишом Антонијевићем и председницом Скупштине општине Горанком Стевић, потом представници Школске управе, бивши радници, директори основних и средњих школа, културних установа, јавних предузећа…
ДЕО ИСТОРИЈСКЕ ТАПИСЕРИЈЕ
Директорка Тања Јеленковић подсетила је да је, поред Основне школе „Доситеј Обрадовић” у Пожаревцу, ово је једна од најстаријих школа у Србији, да слави велики јубилеј и захвалила се свима који су до сада пружали подршку раду ове установе.
– Осврнимо се на саме почетке, на давну 1804. годину, када је Вожд српски Карађорђе Петровић повео народ да збаци вишевековни јарам ропства под Турцима и извојује слободу за Србе. Те године је у Смољинац стигао велики родољуб српски, отворио прву сеоску школу на овим просторима. Историја школе у Смољинцу и школства читавог овог краја, записује трајним неизбрисивим словима. Први учитељ био је Михаило Крстић, рођен, 1760. године у Гају, у Банату. Замислите само колико је промена претрпела школа од почетка 19. века до данас. На пожутелим страницама архивске грађе, школских разредних књига и дневника, избледелим фотографијама из историје њене давне прошлости, али и садашњости, рађају се незаборавне године њеног трајања, живота и рада. Прохујала су тако и остала за запис и историју, два века, рекла је Јеленковић.
-У овој школи школовали су се градитељи и неимари, тек створене кнежевине Србије, неустрашиви ратници Марице и Сливнице, Куманова и Вардара, бесмртни хероји са Цера и Колубаре, Кајмакчалана и Вардара, чувени носиоци „Карађорђеве звезде“, медаље „Обилића“, „Белих орлова са мачевима“ а затим и њихови достојни наследници. У овој школи нису стасавали само храбри ратници- већи и бројни утемељивачи, визионари и трасери нових путева међунапредни и учени свет, у лепши и срећнији живот достојан човека, рекла је Јеленковић и истакла да је данас сеоска школа савремана, опремљена оптимално и представља пријатно место за учење и рад.
-Учествујемо у многим пројектима и активностима, познати смо по резултатима литерарних и ликовних конкурса, као и такмичења. Трудимо се да будемо укључени у хуманитарне акције кад год је могуће. Негујемо лепе односе са локалном заједницом и школама из окружења. Радимо и учимо овде, играмо се и дружимо, а заборављамо колико смо срећни јер трајемо. Све што радимо остаће такође уткано је у таписерију српске историје. Све што желимо, желимо за генерације које долазе, које ће једног дана славити и сећати се наших дела, наших снова, наше љубави, истакла је Јеленковић.
У наставку програма ученици школе извели су пригодан културно – уметнички програм.
Захвалнице
Поводом Дана школе директорка Тања Јеленковић уручила је захвалницу Весни Ивковић, која је дуги низ година била чланица Савета родитеља и Школског одбора.
Такође, захвалнице су завредели и Владан Стојимировић, некадашњи председник Школског одбора и Мирјана Стевановић из Министарства просвете, за несебичну помоћ у опремању фискултурне сале.
И.Р.
Фото: В. Милић