Први симптоми се јављају на лишћу младог јечма у виду зеленкастих пега које развојем патогена мењају боју у бледу до жучкасту. На крају се јављају тачкасте концентричне пеге унутар којих се јавља хлороза.
Симптоми током вегетације јављају се на лишћу, лисним рукавцима и у каснијој вегетацији на самом зрну. Овај врло штетан патоген у повољним условима може да умањи род 25-30 одсто. Повољни временски услови, хладно време уз кишу, у распону спољне темшпературе од 15-24 степени повољно утичу на раст и развој овог проузроковача болести. Након инфекционог периода симптоми могу да се развију и на примарним и секундарним листовима дуж целе лисне површине нарочито на ивицама у виду мрежастих тамних пега. Осетљивост се нарочито видљиво може јавити код неких сорти пивског јечма. Ова микоза презимљава у жетвеним остацима тако да редукована обрада уз одсуство плодореда чини повољне услове за раст и развој овог патогена.
Неке од превентивних мера могу бити заоравање жетвених остатака на парцелама, сетва декларисаног семена и отпорних сорти и поштовање плодореда. Хемијске мере заштите не примењивати пре фазе првог коленца и само онда уколико је заражено бар 10 одсто биљака. За сузбијање овог патогена регистровани су фунгициди на бази активних материја: спироксамин+тебуконазол, флуксапироксад, пиракстробин, мефенетрифлуконазол, протиоконазол+трифлостробина…
Милош Д.Радовановић, саветодавац за заштиту биља у ПССС Пожаревац