Удружење ратних ветерана Пожаревац уз подршку Центра за културу и Удружења грађана „Искорак“, 26. марта, организовало је академију поводом двадесетшестогодишњице НАТО агресије на Србију и Савезну Републику Југославију.
Велики број гостију у име домаћина поздравио је Славиша Петровић, председник Удружења ратних ветерана Пожаревац, док је увод у потресна сећања из пролећа 1999. године дао модератор трибине Драган Живановић.
Председник Скупштине Града Пожаревца др Срећко Босић је истакао да овакви меморијални скупови имају двоструку улогу.
-Прва је неспорна, да обележимо неправедни и антицивилизацијски чин, где је пред очима целог света један народ убијан и отимана му је земља. Са друге стране, гледајући сва та наша страдања, нама је све са једног географског вектора долазила несрећа. То треба да нам буде за наук, какви треба да будемо, шта треба да радимо и да треба добро да се замислимо. Борци треба да буду поносни што су обавили свој основни задатак и бранили своју земљу, а све друго платиће се у сваком случају, рекао је председник Скупштине.
Посебну пажњу привукло је обраћање пензионисаног пуковника противваздушне одбране Војске Југославије Золтана Данија, који је командовао јединицом која је током НАТО агресије, 27. марта 1999. године срушила авион Америчког ратног ваздухопловства Ф–117, у атару сремског села Буђановци. Он је евоцирао успомене на овај догађај и изнео чињеницу да су сви учесници имали обавезу да бране своју државу.
-На данашњи дан пре 26 година имали смо јако добар резултат што се тиче борбених дејстава. Око 18 сати добили смо наређење да преведемо систем у приправност број један. Пошто сам известио оперативни центар да је ракетни систем потпуно исправан, наредили су нам да укључимо радар и проверимо да ли постоје некакви циљеви у ваздушном простору. На осматрачком радару уочили смо 4 до 5 авиона, од којих се један озбиљно приближавао нашој зони уништења. После добијеног одобрења да извршимо борбена дејства, када је авион био на даљини од 15 километара укључили смо нишански радар. На моје наређење, официр за вођење је пребацио на ручно праћење и када је циљ био у зони уништења лансирали смо ракете и погодили авион. Известио сам оперативни центар да је циљ погођен, честитао послузи и онда смо се пребацили на други положај без икаквих губитака, казао је Золтан Дани.
Генерал Миодраг Вукмировић истиче да су овакви скупови веома битни, јер су то, како је рекао, сати заједничког сећања на страшно време и велики злочин који нам се десио, са жељом да нам се то више никада не понови.
-Значајно је да одржимо сећање на то време, јер ако то не будемо урадили мислим да ће нам брзо избрисати трагове тог злочина који се догодио, па ће нас онда и убедити да није било агресије и жртава, већ да смо само колатерална штета. Такође, на тај начин изражавамо и искрени пијетет према нашим грађанима, полицајцима, војницима, добровољцима, који су изгубили живот у току борбених дејстава за време НАТО агресије. Са друге стране, изражавамо и поштовање према свим нашим људима који су повређени или рањени у том времену, истакао је генерал Вукмировић.
Он је изнео чињеницу да војни ветерани немају адекватне бенефите и да би држава требала да има више слуха и да се њихов статус на бољи начин уреди.
У културно – уметничком делу програма наступили су чланови мешовитог хора Центра за културу под управом професорке Љиљане Ракић Бошковић и Душан Рајић, ученик Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“, гитариста у класи професора Младена Ничића.
Скупу су присуствовали командант Гарнизона Пожаревац, пуковник Душко Јовић, заменик команданта, пуковник Предраг Митровић, заменик начелника Полицијске управе Пожаревац Дарко Цвијовић, одборници, представници Удружења војних пензионера, ратни ветерани…
Д.Динић