Одавањем почасти страдалима у паду надстрешнице у Новом Саду, у Пожаревцу је протекле недеље отпочео протестни скуп „ПОкрени се“. Осим матураната средњих школа, који су истовремено и организатори скупа, протест су подржали и просветни радници, као и грађани Пожаревца. Минуле недеље скупу се прикључио и део пожаревачких здравствених радника.
За разлику од свих претходних, на централном градском тргу, овога пута, окупио се знатно мањи број грађана.
Протестна шетња одвијала се нешто измењеном трасом: Табачком чаршијом, Воје Дулића, Старим Корзоом, Јована Шербановића, Моше Пијаде, Кнез Милошевим Венцом, Браничевском, Светосавском, па све до Трга ослобођења, одакле је колона грађана и кренула.
У име матураната, окупљнима се обратила Миљана Милошевић, ученица Пожаревачке гимназије, која је подсетила да је од пада надстрешнице у Новом Саду протекло пет месеци. Како је рекла, овај догађај не само да је одузео шеснаест живота, већ је и срушио илузију о одговорности, правди и сигурности која је годинама обећавана.
– Ми нисмо заборавили и не пристајемо на страх, на ћутњу и на подељеност. Сувише дуго нас уче да будемо мали, немоћни, да окренемо главу и кажемо да није наш проблем, али ако смо ишта научили за ових пет месеци, то је да се и ми питамо. Питамо се за државу у каквој ћемо радити, живети, одрастати и остарити.
Стога драги суграђани, као и сваке недеље, матуранти нашег града вам поручују: „Није у реду погнути главу, није у реду да дозволимо да нас обесхрабри зуб времена.“ Оно што постижемо заједничким снагама, није мала ствар и не дозволите да вас ико убеди у супротно.
Као млади грађани дивно је видети да се и стари боре за своју домовину, да су се коначно пробудили и схватили да је крај мучном и неправедном животу и да желе леп и, пре свега, безбедан живот, да су свесни да држава служи народу, а не народ држави. Знамо да сте уплашени, да стрепите од сутрашњице, бринете се за своје породице, страхујете од своје будућности, али када они на власти поручују да смо страни плаћеници, да смо руља, када окрећу главе док нам прете и док нас газе, страху није место, подели није место… Чувајте се и пазите једни на друге. Не сумњајте у моћ заједништва, не сумњајте у вољу народа, и не дозволите да нас окрену једне против других.
Ако се икада нађете у моменту несигурности, пробудите дете у себи, оно дете које је знало шта је поштење, које је плакало када види неправду, које је инстиктивно пружало руку кад неко падне. Дете које није знало за страх од ауторитета, које није ђутало када нешто није било у реду. Дете које је сањало боље сутра, веровало у добро и питало гласно: „Зашто?“ када му нешто није имало смисла, рекла је Миљана Милошевић.
Текст и фото: М. П.