Промоцијом нових бројева врхунског часописа националног значаја „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ и музичким програмом у амбијенту Парка Пожаревачког мира и Етно-парка Тулба у Пожаревцу, у среду, 12. јуна, обележено је 210 година од Другог српског устанка и Боја на Пожаревцу и 77 година постојања и рада Историјског архива Пожаревац.
Бројним званицама из Пожаревца, Београда, Новог Сада, Врања, Ужица и Смедеревске Паланке, обратили су се директорка Историјског архива Пожаревац, оснивач и главни и одговорни уредник часописа др Јасмина Николић, директор Историјског института САНУ Београд и председник Управног одбора Државног архива Србије проф. др Александар Растовић, редовни професор Криминалистичко-полицијског универзитета Београд др Ивана Крстић Мистриџеловић и начелник Војног архива Министарства одбране Републике Србије др Маријана Мраовић, у својству рецензената и чланова редакције овог изузетног научног и стручног часописа.
САВРЕМЕНИ АРХИВИ
Незаобилазан чинилац идентитета заједнице
– Годишњице које данас обележавамо представљају симбол континуираног труда, рада и посвећености очувању и проучавању наше прошлости, а овај културни догађај омогућава како представљање нових истраживања и сазнања, тако и подсећање на кључне тренутке из прошлости који су обликовали наш идентитет и друштво, истакла је директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић и додала:
– Савремени архиви се доживљавају као отворене установе које активно доприносе културном животу и обликовању идентитета заједнице у којој делују и привлаче широк круг истраживача. Сходно томе, архиви активно учествују у културним, научним и друштвеним активностима, повезују се са различитим установама које настоје евоцирати заједничку баштину, развијају нове садржаје и услуге, и омогућавају отворен приступ архивским изворима свим сегментима друштва.
И ОДРЖИВ И РЕЛЕВАНТАН
Директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић, као главна и одговорна уредница часописа „Записи“, нагласила је своју намеру да обезбеди дугорочну одрживост и релевантност овог часописа, како би он и даље служио као кључни извор научних и стручних сазнања у области историографије и архивистике.
Истакла је и посебну захвалност Граду Пожаревцу, који од оснивања часописа, до данашњих дана, пружа подршку и тиме омогућава његово публиковање и редовно излажење.
– Данас не говоримо само о једном часопису, већ о континуитету знања, посвећености и поверења које научна заједница већ 14 година указује овом издању. Часопис је настао из потребе отварања врата дијалогу, истраживању и мултидисциплинарном разумевању савремених изазова. Кроз године, развијали смо се заједно са нашим ауторима, рецензентима и читаоцима. Данас, наш часопис није само место објављивања радова, већ и простор сусрета идеја – отворен, ригорозан и у служби напретка науке, казивала је др Николић и наставила:
– Часописи су „огледало“ теорије и праксе у науци, јер правовремено прате развој у одређеној научној области и бележе најновије садржаје, достигнућа, ауторе и њихове радове.
– Годишњак „Записи“, од оснивања до данашњих дана, промовише архивску теорију и праксу и постулате друштвених и хуманистичких наука, окупљајући велики број сарадника из земље и иностранства, чије је заједничко обележје сарадња и умрежавање на свим нивоима. Од оснивања 2012. године, часопис је постао платформа за размену знања и искустава међу стручњацима различитих профила, окупљајући ауторе из Србије, Руске Федерације, Грчке, Италије, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе.
– Часопис је дијалог са нашим културним наслеђем и путоказ будућим генерацијама. Кроз њега, чувамо и преносимо знање, инспиришемо нове истраживаче и доприносимо разумевању и вредновању наше историје. Он је сведочанство о континуитету истраживања, очувања и промовисања културног богатства Србије и региона.
– Као главни и одговорни уредник часописа „Записи“, моја намера је била и јесте да обезбедим дугорочну одрживост и релевантност овог часописа, како би он и даље служио као кључни извор научних и стручних сазнања у области историографије и архивистике. Тежим да часопис остане трајни и цењени извор знања, који ће служити као мост између прошлости и будућности, чувајући и преносећи наше културно и научно наслеђе. Часопис омогућава да се прошлост разуме, садашњост анализира и будућност обликује на темељу верификованих и доступних информација.
Допринос глобалном разумевању…
Међународни часопис „Записи – Годишњак Истријског архива Пожаревац“, од оснивања, 2012. године, објављен је у 13 бројева, односно, 425 чланака од 180 аутора из 82 институције, из 10 држава. У категорији је М-51, односно, врхунски часопис националног карактера.
Стручна јавност недвосмислена је да је реч о великом доприносу развоју историографије, архивистике и других научних дисциплина. Са друге стране, овај међународни ангажман омогућава размену знања и истраживачких метода, чиме се доприноси глобалном разумевању историјских и културних феномена.
– Након 14 година редовног излажења нашег врхунског часописа националног значаја „Записи“ и успешног промовисања начела друштвених и хуманистичких наука, имамо континуитет и чињеницу која потврђује наш изузетан допринос очувању националног културног наслеђа и идентитета, као и истинског промовисања европских културних и духовних вредности, идеја и тековина, нагласила је директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић и додала:
– Овај допринос није само академски, већ има и шири друштвени значај, јер омогућава заједници да разуме и цени своју прошлост, чиме се доприноси јачању колективног идентитета и културе.
ВИСОКА ОЦЕНА СТРУКЕ
Директор Историјског института САНУ Београд проф. др Александар Растовић говорио је о догађајима из прве половине 19. века, значају Другог српског устанка и борби за ослобођење Пожаревца.
Посебну пажњу посветио је часопису „Записи“, за који је, између осталог, нагласио да сама чињеница да је у категорији М-51 – врхунски часопис националног карактера, говори о његовом значају, као и великом потенцијалу за још више домете.
Рецензенти и чланови редакције часописа „Записи“ проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић и др Маријана Мраовић, представиле су ауторе и њихове радове из најновијих бројева часописа Историјског архива Пожаревац.
ПУБЛИКОВАН СЕТ АРХИВСКИХ ФОТОГРАФИЈА
Поверљива писма Кнез Милоша Обреновића
У част јубилеја, Историјски архив Пожаревац публиковао је сет архивских фотографија у форми разгледница: поверљива писма Кнеза Милоша Обреновића о кретању војске према Видину, упућена полицај-директору Цветку Рајовићу, од 22. јуна 1829. године у Пожаревцу – садрже потпис и печат „Милош Обреновић, Књаз Србскиј“.
Свечаности су присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде и Министарства просвете Републике Србије, Епархије Браничевске СПЦ, Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду, Историјског института САНУ Београд, Војног архива Министарства одбране Републике Србије, Архива Војводине у Новом Саду, директори и архивисти Архива Ужице, Врање и Смедеревска Паланка, директори јавних предузећа и јавних установа, предшколске установе и основних и средњих школа из града Пожаревца, привредних организација и представници медија.
У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца. У сарадњи са Народним музејем Пожаревац, за званице и госте промоције организован је обилазак изложбених поставки „Шатор Пожаревачког мира 1718“ и „Грађански идентитет Пожаревца крајем 19. и почетком 20. века – кроз визуру стамбене културе и начина украшавања ентеријера“.
А. М.