У борби против дечијих бракова у ромској популацији, у Костолцу су посебно ангажоване невладине организације “Успешне жене Костолца” и Удружење “Руж”. Иначе, “Успешне жене Костолца” је и координирајућа организација “Ромске женске мреже Србије”.
Активисткиње су присутне на терену, у домовима својих сународника, пружају директне и конкретне савете и подршку, окупљају Ромкиње на радионицама и семинарима…
Све то траје годинама уназад и, како кажу, циљ је још увек прилично далеко, али нема одустајања.
У тим напорима негују и сарадњу са Националним саветом ромске националне мањине у Србији, а нека удружења имају и директну финансијску подршку локалне самоуправе за конкретне активности.
ИМА ЛИ НАПРЕТКА?
Председница Удружења „Успешне жене Костолца” и координаторка “Ромске женске мреже Србије” Тања Гргић, као кључан фактор у борби против дечијих бракова види образовање.
Сагледавајући укупну слику у Костолцу, упоредо са стањем у другим градовима Србије, сматра да ипак нема довољно помака у правцу еманципације Ромкиња, посебно по питању заштите права ромских девојчица, те да је неопходно много интензивније радити на тим озбиљним проблемима.
– Потребна су конкретна решења и сталан рад на оснаживању ромске заједнице, посебно на јачању свести о штетности дечијих бракова, важности образовања и праву Ромкиња да активно учествују у одлучивању о свом животу, каже Гргић и додаје:
– Ја бих све уложила у образовање. Код нас је систем заказао. Наши људи који живе у иностранству знају да тамо морају да поштују законе, прописе.., што значи да деца морају да завршавају школе, морају да науче језик…. Код нас има и оних који не знају српски.
– Посебан проблем је непроцесуирање одговорних за кршење дечијих права, попут непохађања основне школе или удаје и пре 15 година старости. Зато сматрам да се ипак не ради све што би могло и требало. Недостаје обухватан, одговоран, доследан и систематичан приступ по тим питањима, оцењује Тања Гргић.
Председница костолачког Удружења “Руж” и здравствена медијаторка Радојка Морина сматра да су се ипак догодиле промене у ромској заједници:
– Родитељи мењају став о раним браковима. Увиђају да то више нису ондашња времена. Посебно увиђају штетност по здравље девојчица, каже Морина и додаје:
– Са тим у вези, приметно је и окретање образовању. Тако је у односу на период од пре 20 или 10 година већи број Ромкиња које завршавају основну школу. И даље је мали проценат оних које уписују и завршавају средњу, а посебно оних које се запошљавају, али се и то ипак постепено мења. Једно време је било да десетак девојчца упише средњу школу, а заврши једна или ниједна. Удају се током средње. Сада крене двадесетак девојчица и велика већина или све заврше средњу.
– Наравно, предстоји још много рада по тим питањима, али сматрам да су све поменуте промене значајне, закључује Радојка Морина.
Представница Канцеларије за ромска питања у Костолцу, Азире Ахмети такође указује на то да Ромкиње, посебно девочице, у све већем броју желе средњошколско образовање, као и да се запосле и зараде свој динар.
– Однос према образовању повезан је са јачањем свести о штетности раних бракова. Зато је фокус на подстицању школовања ромских девојчица. Рецимо, пре две године смо имали две девојчице које су уписале средњу у Пожаревцу, а сада их је седам. Када сам ја дошла у Костолац, пре 25 година, није било Ромкиња у средњим школама. Чак их је и у основним школама било у малом броју. Сада су мајке изричите у томе да ако су оне неписмене и ако су се прерано удале, не желе то и својим ћеркама. Има и оних које се накнадно школују, кроз програм “Друга шанса”, каже Ахмети и додаје:
– Такође, пре 25 година, у Костолцу није било запослених Рокмиња. Временом се и то променило. Ромкиње желе да раде и мужеви или породица се са тим слажу. Раније, то није било прихватљиво, јер се сматрало да је обавеза мушкарца да зарађује.
– Све је то повезано, вуче једно – друго, и верујем да показује општи напредак ромске популације у Костолцу, закључује Азире Ахмети.
Текст: А. М.
Видео и фотографије: А. М, Удружење „Успешне жене Костолца“, Женско ромско удружење „Руж“ Костолац и Етнографски музеј