Књижевно остварење младе и талентоване песникиње Александре Пејовић, “Кад срцем пишем – много лакше дишем” представљено је пред бројном костолачком публиком у уторак, 18. новембра, у Дому културе.
Александра је ученица Политехничке школе у Пожаревцу и активна чланица Психолошкоц центра “Костолац”. Рођена је 2009. године у Пожаревцу, а поезију пише од основношколских дана.
Међу вршњацима, препознатљива је по топлини, хуманости и увек лепој речи. Такви су и њени стихови, крцати емоцијама, сновима, борбом за добро у свету…
И њено одрицање од ауторског хонорара, који је поклонила деци са Дауновим синдромом, деци са посебним потребама, деци без родитељског старања и деци оболелој од карцинома, део је Александрине посвећености да свет начини бољим и лепшим за све.
Током промоције, Братислав Голић, представник Културно – историјског центра младих талената из Пожаревца, указао је на важност неговања и пружања подршке младим ствараоцима.
Оливера Хајровић, руководилац Психолошког центра “Костолац”, поделила је своју причу о упознавању са Александром и њеном позитивном утицају на окружење.
Јелена Митић Манојловић, професорка српског језика и књижевности, са посебном емоцијом говорила је о Александри као талентованој песникињи и дивној личности.
Програм је водила Милица Ристић. Стихове су казивали: Лазар Антић, Марио Пућо, Душан Станојевић, Алекса Ђорђевић, Николина Иванчов, Емилија Русов, Наталија Пајовић, док је Александра рецитовала песму „Моја љубав“.
Музичке нумере извели су Наталија Станојевић, Уна Милентијевић и Алекса Ђорђевић.
Посебну емоцију изазвао је тренутак који је био познат само малом броју људи – изненађење које су Александри припремили њени некадашњи школски другови из Медицинске школе у Пожаревцу.
– Иако данас свако од њих корача својим путем, њихово пријатељство остало је неизмењено, снажно и искрено, као некада, поручила је тим поводом вршњакиња Миња Ђаловић.
Промоција је завршена песмом „Лаванда“ у извођењу Алексе Ђорђевића.
– Александра Пајовић, није само млада песникиња. Она је дете које је одрастало уз хуманост, уз саосећање, уз потребу да помогне. Њена поезија носи тугу и рањивост света, али увек завршава светлошћу. Ово није само представљање књиге, ово је прослава доброте, младости и вере да лепа реч може да промени свет, речено је између осталог током промоције.
Промоцију књиге „Кад срцем пишем – много лакше дишем“ организовали су “Психолошки центар” Костолац и Канцеларија за младе Костолац, уз техничку подршку Центра за културу “Костолац”, под покровитељством Градске општине Костолац.
А. М.