Пожаревачка Пољопривредна школа са домом ученика ,,Соња Маринковић“ наставља традицију неговања светосавског жара. Славило се два дана, кроз дружење, надметање у знању и свечану академију.
ОД КВИЗА ЗНАЊА…
Јединствен догађај у славу дела и лика српског просветитеља, већ по традицији ове школе, био је ,,Светосавски квиз“. Фискултирна сала била је у целости испуњена.
Надметали су се ученици четворогодишњих образовних профила Пољопривредне школе: пољопривредни техничар, прехрамбено – биотехнолошки техничар и ветеринарски техничар. Пред њима су била мешовита питања из целокупне области производње, прераде хране и ветерине.
Жири су чинили Маглена Миљковић, наставница стручних предмета пољопривредне струке, уједно председница жирија и организаторка квиза, потом, Снежана Милосављевић, наставница стучних предмата ветеринарсек струке, и Биљана Ђорђевић, наставница стручних предмета прехрамбене струке.
Према речима директора пожаревачке Пољопривредне школе Милош Ивана, награде које су обезбеђене за све учеснике квиза, а чине их књиге и производи школске радионице за прераду воћа и поврћа, представљају још један вид борбе за здраве навике наших младих у свакодневном животу и раду.
Након квиза организована је и мала игра на срећу за публику, а награде су били производи школске радионице.
… ДО СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ
У самом славском дану, 27. јануара, ученици и наставници приредили су Свечану академију. Беше динамично, узбудљиво, програмски шаролико.., изнад свега, упечатљив омаж просветитељу, духовној водиљи српског народа – Светом Сави.
Тим поводом, свештеник Владимир Кочабер је беседио:
– Прича о Светоме Сави је многострука, може да се гледа са свих страна и никад није испричана, јер је његов пут јеванђељски пут, пут на темељу Христовом, а то је велика ширина животна, казивао је између осталог свештеник и наставио:
– Увек треба да истичемо Савин оптимизам у овим временима када смо сви мало заборавили или не знамо баш потпуну ту реч. Оптимизам Светога Саве је заснован на правој хришћанској вредности – да нас Господ никад неће оставити, да оно што је најлепше и најдивније испуњење сваког бића и човека, да ће бити на крају. Дакле, наша хришћанска вера не говори о обраћању уназад, као што смо ми стари некад склони и кажемо ,,нешто је било лепше, било је дивније у старим временима”. Насупрот томе, хришћанска димензија каже – најлепше и најдивније ће бити на крају. Ми идемо ка томе линеарно. Наша историја је линеарна.
– И у самоме животу Светога Саве то видимо од почетка. Својим оптимизмом и жртвом чини да на крају велики, силни Стефан Немања буде монах, што је било неочекивано, а постаће касније традиција. Оптимизам је једнак пожртвованости – себе жртвовати за другог и очекивати резултате.
– Чинимо баш онакав пут какав је ходио Свети Сава, а ефекти тога увек ће се видети у нашој малој средини, у нашем малом колективу, у нашој учионици… Знамо добро да можемо, зато што имамо корен, да издржимо јаке ветрове, али само, само имајући оптимизам, нагласио је свештеник и поручио:
– Не бојимо се никога, јер иза Светога Саве је Господ Бог, а где је Господ Бог, ту је победа, нема пораза!
А. М.