Секција за исхрану и ветеринарску дијететику, одржала је у Пожаревцу осми стручни скуп под називом „SMART исхрана животиња у служби опстанка сточарске производње и јачања поверења потрошача“. Реч је о стручном скупу који, у оквиру Српског ветеринарског друштва, организује Катедра за исхрану и ботанику Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду.
Овај догађај окупио је велики број водећих стручњака из области исхране животиња, представнике локалних самоуправа и произвођаче.
Начелник Браничевског управног округа Војислав Пејић, отварајући стручни скуп, истакао је да привредни развој Републике Србије нема алтернативу.
– Шта год да смо радили, радимо или ћемо урадити, наша деца ће то наследити. Само добрим примером можемо задржати младост у нашој земљи и бити свој на своме. Пољопривреда, нарочито сточарство, у нашем крају има дугу традицију, рекао је поред осталог Пејић и додао да овај скуп треба да пружи одговоре на бројне непознанице и нејасноће, али и да послужи за размену искустава из праксе за даљи развој сточарске производње. Најавио је значајно веће субвенције од стране Владе Републике Србије, што би, уз научну подршку, требало да доведе до повећања броја грла.
Шеф Катедре за исхрану животиња проф. др Драган Шефер, представио је концепт „смарт“, паметне исхране, наглашавајући да је реч о одговору на потпуно нове околности у којима се сточарство данас налази.
– Смарт исхрана не подразумева само питање оброка, већ је то систем паметних одлука које доводе до унапређења здравља животиња, истовремено и до унапређења здравља људи који конзумирају намирнице анималног порекла, истакао је др Шефер.
Упозорио је да, иако се одређени елементи ове стратегије већ примењују у Србији, то још увек није у пуном капацитету. Према његовим речима, прецизно таргетирање потреба животиња смањује губитке и притисак на животну средину, што је кључно за опстанак фарми.
– Време је да се смарт исхрана примени у пуном капацитету, не би ли сточарство имало шансу за опстанак у нашим условима, закључио је Шефер.
На скупу су говорили још и проф. др Стамен Радуловић, проф. др Бранко Петрујкић, проф. др Светлана Грдовић, проф. др Јелена Недељковић Траиловић, проф. др Радмила Марковић, доц. др Дејан Перић и др Драгољуб Јовановић.
И. Р.