Сарадник Агенције за безбедност саобраћаја Републике Србије Милан Митић одржао је у пожаревачком Центру за културу трибину под називом „Живот нема репризу“.

Трибина је била посвећена безбедности у саобраћају, а Милан је присутнима предочио озбиљне последице непоштовања саобраћајних правила кроз своју животну причу, са фокусом на саобраћајну несрећу која му је пре 16 година променила живот.

Милан Митић и отац Симеон

-Тог лета 2010. године возио сам мотоцикл у видно пијаном стању. Уз мене је био и сувозач, он је имао кацигу, ја нисам. У оштрој кривини при великој брзини мотор је проклизао и ја сам главом поломио три дрвене греде. У природној дубокој коми провео сам нешто више од 40 дана, наступила је кандида, клебсијела, псеудомонас, добио сам сепсу, плућа су се напунила водом и отказала и сви су веровали да од мене неће бити ништа. Али захваљујући молитвама и вредним лекарима који су ме оперисали, успео сам све да пребродим и данас да изгледам овако, рекао је Митић.

Он је указао на то колико је важно поштовати мере безбедности у саобраћају и да често управо то прави разлику између живота и смрти на путу.

 -Порука моје данашње приче младима би била да у свему што раде прво размисле па онда ураде, да знају како алкохол и те како може да их уништи, не само у саобраћају, већ и у животу. Тако да сам првенствено за то да се поштују саобраћајни прописи, да се поштују дозвољене брзине на путевима, да увек користе сигурносну опрему, на мотору кацигу, у аутомобилу појас и да никада не возе уколико су конзумирали алкохол или било које опијате, поручио је Митић учесницима трибине.

Гост трибине био је игуман манастира Рукумија отац Симеон, који је истакао да је Миланова мисија изванредна, јер се не односи само на опасности у саобраћају, већ и на одговорности у животу уопште.

-Лекар може да очисти рану, ја могу да читам из молитвеника за здравље, а само Бог може да изврши оно што ми тражимо. Наш један удео је да верујемо и да желимо да свој живот уприличимо Богу по Божијем закону, а Бог онда делује, казао је између осталог  отац Симеон.

 Д.Динић

Leave A Reply