„Римско наслеђе Голупца и околине: археолошка истраживања локалитета „Cuppae“ на Дунавском лимесу“, назив је стручног скупа, организованог у Установи културе „Музеј Голубац“. У оквиру овог догађаја приређена је и пратећа изложба „Археолошко наслеђе Дунавског лимеса“.
Скуп је организован захваљујући Археолошком институту и Народном музеју у Пожаревцу. Обухватао је тему Дунавског лимеса и његову номинацију за УНЕСКО листу светске културне баштине.
Према речима в. д. директора голубачког Музеја Марјана Ђокића, римско наслеђе оживело је у Голупцу кроз науку, изложбу и укусе античког доба.
– Музеј кроз изложбе, истраживања и сарадњу са стручњацима, осветљава и чува богато наслеђе овог краја, од праисторије до данас, рекао је између осталог Ђокић.
Додао је да је ова установа, иако млада, у претходном периоду успела да постави темеље систематског прикупљања, заштите и презентације културно – историјске грађе овог краја.
Ђокић је говорио и о плановима и циљевима за наредну годину, који обухватају наставак археолошких истраживања, проширење музејских збирки и интензивнију сарадњу са релевантним институцијама.
– Циљ организовања овог скупа је да се стручној и широј јавности приближи значај Дунавског лимеса, и да се представе резултати досадашњих истраживања на локалитету „Cuppae“, нагласио је Ђокић.
ДУНАВСКИ ЛИМЕС
Испред голубачке локалне самоуправе, на скупу се обратио председник Општине др Небојша Мијовић, који је говорио о очувању културно – историјског наслеђа, које се иначе сматра темељем локалног идентитета и важним ресурсом за развој туризма у овом крају.
– Општина Голубац подржава археолошка истраживања и спремна је да и у наредном периоду финансијски помогне овај вид активности, истакао је Мијовић и додао да је један од стратешких циљева општине, формирање археолошког парка на локалитету „Cuppae“. Тиме би се, како је рекао, додатно обогатила туристичка понуда Голупца.
О значају римског лимеса говорио је др Немања Мрђић из Археолошког института. Према његовим наводима, реч је о јединственом одбрамбеном систему, који се простирао од Велике Британије до Црног мора, представљајући један од највећих грађевинских подухвата у историји човечанства. Мрђић је подвукао значај сектора Дунавског лимеса, нарочито на потезу од Виминацијума до Кладова. Акценат је стављен и на локалитет „Cuppae“, као војно утврђење које се временом развило у значајан трговачки и цивилни центар.
– Дунавски лимес, као део некадашње границе Римском царства, представља један од најзначајнијих археолошких и културних система у Европи. Овај сложени одбрамбени појас, који се простирао дуж Дунава, повезивао је војне логоре, утврђења, путеве и насеља, сведочећи о снази, организацији и утицају римске цивилизације. Данас, Дунавски лимес има посебан значај кроз процес номинације за упис на УНЕСКО листу светске културне баштине, што додатно истиче његову универзалну вредност и потребу за очувањем, рекао је Мрђић.
ЗНАЧАЈ ОЧУВАЊА МАТЕРИЈАЛНЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ
Стручном скупу присуствовао је и директор Завода за заштиту споменика културе Смедерево Дејан Радовановић, који је поред осталог навео примере заштићених локалитета у Србији, од античког периода, преко средњег века, до савременог доба, указујући на неопходност систематске и дугорочне заштите.
– Утврђења и други објекти дуж Дунава, који су данас потопљени услед изградње хидроенергетског система ХЕ „Ђердап“, имају значај ранијих истраживања и документовања ових локалитета. Посебно место у оквиру овог система заузима локалитет „Cuppae“, на коме се налазило античко утврђење „Castrum Cuppae“, објаснила је стручни сарадник Народног музеја Пожаревац Теодора Бранковић.
О археолошким истраживањима локалитета „Cuppae“ говорила је др Милица Марјановић из Археолошког института. Подсетила је да су прва савремена систематска ископавања започета 2024. године, када су постављени темељи за даља истраживања и обављена прва сондажна испитивања која су указала на велики потенцијал локалитета. Изнела је планове за наставак истраживања током ове године у још већем обиму, са циљем систематског истраживања целокупног локалитета, његове заштите и постепене презентације јавности, кроз формирање археолошког парка.
СПЕЦИЈАЛИТЕТИ ПО РЕЦЕПТИМА ИЗ АНТИЧКОГ ДОБА
Овом приликом организовано је предавање на тему „У сусрет старом Риму“. Испред Археолошког института др Ангелина Раичковић Савић је на интересантан начин приближила свакодневни живот Римљана, са посебним освртом на исхрану, обичаје и културу. По завршетку предавања, приређена је дегустација специјалитета, припремљених по рецептима из античког периода, што је представљало посебан доживљај за све присутне.
По завршетку стручног дела програма, отворена је изложба под називом „Археолошко наслеђе Дунавског лимеса“.
Важно је напоменути да се осим локалитета Викус Купе, на простору голубачке општине налази још неколико археолошких налазишта – Ливадице, Чезава, Салдум, Босман, Госпођин вир, Манастир, Падиње и Песача.
Љ. Настасијевић