Бактериозну пегавост паприке коју проузрокује бактерија xanthomonas campestris pv. vesicatoria представља економски значајну болест паприке, која често угрожава производњу како у заштићеном простору, тако и у пољу. Јача појава и већа штетност проузрокована је у условима гајења у монокултури и коришћења зараженог садног материјала.
Штетност бактериозне пегавости паприке огледа се у смањењу квалитета и тржишне вредности плодова.
Први симптоми на листовима уочавају се у виду влажних пега, неправилног облика. Временом захваћено лисно ткиво тамни, некротира, некроза се шири и може захватити и већи део листа. Некротирана зона листа пуца и испада, а јаче оболели листови жуте и превремено опадају.
Хлороза и пегавост се шире и на млађе листове. На плодовима су штете највеће и могу се јавити од заметања, до бербе. Симптоми на плоду имају изглед тамних пега које некротирају и пуцају, због чега плод добија крастаст изглед.
На појаву обољења највећи утицај има висока релативна влажност ваздуха током вегетације, као и температуре око 25° C, док је ширење ефикасније у кишним и ветровитим условима.
Превентивне мере борбе подразумевају примену агротехничких мера, дезинфекцију заштићеног простора, алата и опреме, уништавање остатака и биљака домаћина, поштовање плодореда (најмање 3 године), и коришћење здравог семена и садног материјала, као и превентивни хемијски третман препаратима на бази бакра.
Виолета Станковић, мастер инж. заштите биља у ПССС Пожаревац