Због високих температура у предходном врелом таласу пожаревачка Хитна помоћ имала је доста излазака на терен. Помоћ су највише тражили хронични болесници, хипертоничари, а јављали су се и пацијенти због убода инсеката и алергијских реакција. Такође, због неуношења довољне количине течности долазило је до дехидратације, повраћања, дијареје, колапса, пада притиска и повређивања.
Према речима дежурног лекара у Хитној помоћи др Златана Никонтовића, викендом се број интервенција повећава, јер у поподневним сатима не радe Општа служба и Медицина рада, тако да две екипе које су нон стоп у приправности имају пуне руке посла.
-По оваквом времену најбоље би било да се не излази из куће од 10 до 17 часова када је највећа врућина, да се терапија редовно узима, уноси довољно течности и лакша храна. Ко мора да буде напољу, требало би да се држи хладовине и не одваја од флашице са водом. Такође, потребно је да се носи лака гардероба, те да се води рачуна о заштити коже и очију од сунца. Веома је битно да људи приликом расхлађивања просторија не претерују, јер велике разлике између спољне температуре и температуре у кући могу да изазову колапс организма. Најприкладније је да разлика између спољне температуре и оне у стану буде максимално 7 до 8 степени, с тим што би се увек бар 5 минута требало задржати у ходнику зграде како би се организам аклиматизовао, истиче др Никонтовић.
Из Хитне помоћи посебно наглашавају да деци, поготово оној млађој, смета тропско време. Они се више крећу и зноје од одраслих, а пошто им је проценат воде у организму већи него код одраслог човека, самим тим брже дехидрирају, малаксају и колабирају. Зато их је потребно склањати са сунца, давати им више течности, воћа, поврћа и електролита које губе знојењем.
Д.Динић