ЈАВНА РАСПРАВА У РУМУНИЈИ О УТИЦАЈУ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ ТЕРМОБЛОКА
Представници извршне власти Румуније – у улози модератора јавне расправе о утицају новог блока Б3 на животну средину
Изградња новог термоблока „Костолац Б3“ планира се према најстрожим европским стандардима и важећим техничким прописима, уз уважавање резултата моделирања загађења у околини. То је једна од кључних порука коју је српска делегација истакла у јавној расправи о изградњи овог капацитета. Расправа је одржана у румунском граду Оравица, недалеко од границе са Србијом. Циљ расправе био је упознавање румунске јавности о студији о процени утицаја на животну средину пројекта изградње блока Б3. Речено је и да ће овај блок у будућности допринети смањењу загађења, јер ће, када буде у функцији, практично заменити неке мање ефикасне капацитете.
– Када би, примера ради, нови блок радио у метеоролошки најнеповољнијим условима, а при максималном радном оптерећењу свих блокова на локацији Костолац А и Б, вредност концентрација загађујућих компонената била би два пута мања од граничних вредности за квалитет ваздуха, истакао је током расправе Александар М. Јововић, професор Машинског факултета Универзитета у Београду, један од чланова српске делегације у којој су још били Мирјана Филиповић, државни секретар Министарства рударства и енергетике, представници Министарстава енергетике и заштите животне средине, „Електропривреде Србије“, партнерских компанија и сарадници који су учествовали у изради студије.
– Србија је у потпуности посвећена процесу приступања Европској унији, што значи да ми већ имплементирамо све прописе и стандарде, посебно у области заштите животне средине. Зато смо и дошли у саставу који ће омогућити да свим заинтересованим странама дамо прецизан одговор на било које питање у вези са пројектом. Хоћемо да наставимо дугогодишњу и успешну сарадњу са румунском страном, поручио је Александар Весић, помоћник министра за заштиту животне средине у Влади Србије.
БЕЗ БРИГЕ ЗА „ДРМНО“
Било је речи и о проширењу капацитета ПК „Дрмно“. Током разговора, објашњено је да повећање капацитета годишње производње угља на 12 милиона тона нема утицаја на прекогранични транспорт загађења и да остаје у домену локалних утицаја. Уосталом, ти аспекти су обухваћени студијом за блок Б3. Осим тога, подручје експлоатације угља остаје исто, односно не мењају се границе копа у односу на већ предвиђене рударским пројектима.
Представници извршне власти Румуније били су у улози модератора јавне расправе, која је протекла у конструктивном тону, као и поподневни билатерални састанак двеју делегација, у складу са конвенцијом ЕСПОО о прекограничном утицају на животну средину.