Припреме за обележавање тристоте годишњице од када је потписан Пожаревачки мир на брду Сопотска греда 21. јула 1718. године почеле су у граду крај кога је потписан, у Пожаревцу, али и на европском нивоу. Обележавање овог за Европу значајног историјског датума као и манифестације у оквиру њега, у Пожаревцу су поверене Народном музеју који сарађује са Универзитетом у Грацу.
У априлу и мају, када се очекује долазак делегација овог аустријског универзитета, биће договорени и конкретни садржаји обележавања:
-Пожаревац ће на државном нивоу бити центар обележавања јубилеја што се Србије тиче. Манифестације попут изложби историјских докумената и научних скупова организоваће почев од 5. јуна, када су преговори пре 300 година почели. Централни део обележавања јубилеја заказан је за 21. јул када је мир потписан између Аустрије и Млетачке републике, са једне стране и Отоманског царства, са друге. Због значаја и последица које је изазавао на европском нивоу, обележавање ће ићи даље од географског места на коме је мир потписан, каже др Гордан Бојковић, директор Народног музеја у Пожаревцу и додаје да ће проћи са основном поруком да је мир оно што је основна људска вредност.
– Само место на коме је мир потписан одредила је ратна срећа. Наиме, каже историчар др Бојковић, било је довољно удаљено од оперативних трупа обе зараћене стране и због тога прихватљиво. Пошто Пожаревац у том тренутку није имао одговарајућу зграду, преговарало се и потписивало у шаторима. Посредници у преговорима су биле Велика Британија и Холандија. Након ратних сукоба који су трајали две године и потписаног Пожаревачког мира, Турска је изгубила велику територију и постала другоразредна европска сила која није могла да парира хришћанском свету. Пожаревачки мир је, каже др Гордан Бојковић, отворио „источно питање“, питање ко ће бити следећи господар Цариграда, града са најзначајнијим стратешким положајем у свету. У оквиру тог питања биће у будућности решавана национална питања свих балканских народа. Такође Пожаревачки мир створио је последице које трају и данас, јер се сматра да су и Први и Други светски рат избили у оквиру решавања источног питања, али и последњих ратова за југословенско наслеђе где су се одмеравале снаге великих сила како би се спровео њихов интерес.
Д.Д.