Поводом концептуалне изложбе „Сусрет са самим собом“ историчара уметности – мастера историје Биљане Милосављевић Пићурић постављене у Галерији савремене уметност, у суботу је у овом простору приређена трибина „Однос уметничког дела и посматрача“. Занимљиво је да је једини експонат изложбе и основа за овај уметнички скуп био минијатурни медаљон пронађен 1985. године током истраживања Виминацијума кога чине камеја са бистом жене и касетa у коју је она уметнута.
Као увод у скуп приређен је перформанс Тине Ристић из Плесног клуба „Ројал“, док је аутор и водитељ Биљана Милосављевић Пићурић, отварајући трибину говорила о есенцијалности односа уметничког дела и посматрача у постојању саме уметности као и о чињеницама да једно дело не може постојати без посматрача, међусобном утицају на релацији дело – посматрач али и егзистирању самог дела у окружењу без кога се оно не може разумети. Архитекта Оливера Николић, асистент на Грађевинско архитектонском факултету у Нишу посетиоцима је изнела тезе о томе на који начин се идеја уметника претвара у форму, односно, опредмећује, наглашавајући улогу архитекте приликом поставке самог уметничког предмета у одређени простор. Још један од учесника трибине била је археолог Драгана Спасић Ђурић, музејски саветник Народног музеја у Пожаревцу. Спасић Ђурић је из свог стручног угла дала виђење својеврсног васкрсења уметничких дела насталих вековима уназад, која после дугог путовања кроз време, најчешће прекривених прашином, патином и остацима земље, уз помоћ археолошног искуства и рада на рестаурацији буду изложени очима јавности. У овом случају она је у центар излагања сместила поменути изложени медаљон са Виминацијума. Доктор наука историје уметности Бранка Гугољ, доцент на Факултету уметности у Звечану, дала је одговоре на који начин посматрач приступа уметничком делу и на који начин га анализира, зашто уметничко дело добија друштвено признање, али и о функцији дела у времену и његовог утицаја на посматрача.
Текст и снимци
Влада Винкић