РИБОЛОВ: Почиње лов на „стакленооког баронa“
Смуђ је изузетно цењена и скупа риба. Његова боја зависи од терена где борави, па је маслинасто – смеђе до златно – смеђе и жуте боје по леђима.
Риболовци га циљано лове и важи за снажну рибу, мада не и увек тако спектакуларну за лов јер није навикао да буде нападнут пошто је на свом терену предатор… Догоди се да га риболовац извуче угинулог, јер му од страха срце не може издржати. Али, некада овај „стакленооки барон“ тотално полуди кад се закачи.
Током дана смуђ у већини случајева мирује у дубини, скривајући се у мраку под потопљеним стаблима, сенкама од крошње дрвећа, у разним увалама или међу камењем и сл… Његова активност најчешће почиње у сумрак. Тада излази у лов у плићу воду, углавном на места прекривена вегетацијом, камењем или шљунком, на потопљена острва, како би лакше напао из заседе. Често се током лета дешава да остане на дну у дубини чак и преко ноћи, где потпуно мирује. А, понекад је толико активан да излази у плићак па му се горње пераје види.
Смуђ просечно живи око 7 до 8 година, али код нас тешко доживи те године јер многи риболовци не поштују најмање дозвољене мере (25 центиметра).
Најчешће се лове примерци око 1,5 до 2 килограма, тј. примерци стари око 2 до 3 године. Смуђ који тежу више од 7 килограма сматра се капиталцем на светском нивоу, а они од 8 до10 килограма су права реткост.
МРЕСТ СМУЂА
Мрест смуђа започиње у рано пролеће, чим температура воде достигне макар 4 до 7 °C. То је доба када смуђеви у огромном броју прилазе брзацима и текућој води да би положили икру. Уколико живе у стајаћим водама, прилазе обали где је дно песковито или шљунковито, односно са мањом гранулацијом камена, а често полажу икру и на сасвим каменитој подлози.
Смуђ током мреста тражи што чистију и бистрију воду, без смећа и било каквог загађења. За женку смуђа се може рећи да је једна од најплоднијих у поређењу са осталим рибљим врстама. У просеку полаже и 50.000 до 60.000 јаја по само једном килограму своје тежине. Отуда би веће примерке смуђа требало што више враћати у воду како би имали више ове дивне рибе.
Многи савесни риболовци праве гнезда за мрест смуђа и тако додатно помажу овој племенитој риби. Интересантан податак је и да смуђ током мреста не узима храну, апсолутно се не храни.
ТЕХНИКЕ РИБОЛОВА
Технику пецања смуђа требало би прилагодити условима на води и чињеници да претежно борави уз дно, па се може рећи да је риба дна. Отуда би га ту требало и тражити.
Најбољи период је рано јутро, пред свитање, али и залазак сунца значи почетак његове активности која може трајати и читаву ноћ, јер претежно лови ноћу.
Иначе, смуђ има изузетно добар вид, те га не треба поредити са другим рибама,. Чак и у ноћи може јасно да препозна превару и не узме мамац. За разлику од других грабљивица, смуђ се лови осетљивијим прибором, односно тањим најлонима или струнама, управо због његовог вида и опрезности. Видно поље му је око 30 степени на горе, и не види испод хоризонтале, али помоћу вибрација тј, бочне линије, јако добро препознаје и најмања дешавања у пољу које не види. Доказано је да смуђ најбоље примећује жуту боју, због тога многе варалице имају жуте нијансе, поготово за мутну воду, где је видљивост смањена.
Током ноћи, када смуђ најчешће иде у лов, ослања се на бочну линију и друга чула помоћу којих препознаје разне залогаје: друге риба, глисте и остале организама којима се храни.
За разлику од других грабљивица, смуђ се креће у јатима, односно минимално је у пару. Треба имати у виду да где се улови један смуђ постоји могућност да има и више примерака.
Кад упецамо једног смуђа и желимо да га пустимо назад у воду, пожељно би било ставити га у чуварку и ослободити га касније, када завршимо риболов на том месту, пошто тај примерак може да узнемири остале рођаке и тако им да до знања да су у опасности. У том случају можемо остати без улова.
У већини случајева смуђ узима мамац лагано, без јаких удараца, за разлику од штуке и других грабљивица. Због тога морамо бити јако сконцентрисани како би правовремено контрирали. Разлог је то што смуђ плен увек напада из заседе и ретко када га промашује, али не иде нагло, већ тек када је скроз сигуран. Тада напада, зграби плен и може се рећи да размисли и тада је контра најефикаснија. Ако закаснимо и делић секунде смуђ ће пустити мамац.
Један од доказа је и то да је када се лови на варалице, шедове, твистере.., напад најчешћи када силиконац мирује или почиње да се креће, односно када долази у фазу мировања, а ретко кад је баш у повлачењу.
Рецимо, многи риболовци су пецајући белу рибу управо то осетили. Када бела риба дође до мамца, умири се, узме га и само што крене, тад је смуђ зграби, али нема јак удар те риболовац мисли да има нешто већи комад, а заправо смуђ држи његов мамац.
Доказано је да смуђ обожава вибрацију. Због тога се и користе разне силиконске варалице које га маме и терају на напад, односно варају да је то лак залогај.
Смуђ је јако лукава риба. Имали смо прилике да видимо снимак кад бела риба рије по дну и прави мали клобук мутне воде, а смуђ лагано улази у њега и спушта се низводно скривен у њему, па лако из њега напада и хвата рибицу.
Увиек треба имати на уму да он лови из заклона и баш на таква места треба забацивати варалицу или други мамац. Смуђ радо узима глисту, црва, пијавицу, кедера, пилеће џигерице и друге сласне залогаје којима се храни. Сваку варалицу треба водити што спорије, односно, што реалније имитиратирањену рибицу.
Смуђ лети обожава мање мамце, за разлику од касне јесени и самог почетка зиме, када узима нешто крупније, јер не жели да троши енергију за ситне залогаје.
КАДА ЛОВИТИ СМУЂА
Идеално време за лов смуђа је оно када „нико не жели на воду“. Топао и ведар дан је тотални промашај, јер тада смуђ није активан у 90 посто случајева. Смуђ највише воли нагло захлађњење, кишу, грмљавину, тмурно небо, јак ветар, дакле, метеоролошке непогодне које другу рибу узнемиравају.
Ако ловите живим или мртвим мамацем, будите стално крај штапа, јер се смуђ ретко кад сам хвата. Старији методи са трокраком удицом не вреде, јер смуђ није сом па да лако пругута све понуђено, већ се најбоље лови на обичне удице.
Увек имајте у виду да је смуђ јако осетљив на било какав отпор, те га искусни риболовци лове са отвореним шпулнама на ролни, а савремени са индикаторима трзаја за шарански риболов. Још један плус је коришћење „baitrunner“-a, односно машинице које имају слободан ход и употреба свингера (јављач трзаја).
Сваку рибу, па и смуђа, можете уловити када му се најмање надате. Правила не постоје, па је зато незахвално било кога упућивати на одређене терене. Основно је знати у којим водама живи одређена врста и где се најрадије задржава, а остало је срећа и упорност. Много помаже знање и искуство, али срећа је срећа.
Мирослав Бундало