РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИКОМ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ КОСТОЛАЦ СЕРЏОМ КРСТАНОСКИМ
Другог дана Ускрса, кошава нас је изнова подсетила на озбиљан еколошки проблем узрокован развејавањем пепела са депоније саграђене на некадашњем копу у Ћириковцу. Иако је реч о савременој депонији за одлагање пепела и шљаке, која је и направљена са циљем да се заштити животна средина, временске прилике ипак дају последњу реч, па тако јачи југозападни ветар целу околину „покрије“ пепелом. Проблем је најочигледнији у Кленовнику и Старом Костолцу.
Из тог разлога одржан је низ састанака између представника Огранка „ТЕ-КО Костолац“, ГО Костолац и угрожених месних заједница. Председник костолачке Градске општине Серџо Крстаноски, каже да је руководство ове локалне самоуправе од самог почетка укључено у решавање проблема развејавања пепела. Захваљује се свим мештанима Кленовника и Старог Костолца на разумевању и стрпљењу и додаје:
– То је велики проблем који се дешава на територији наше општине, поготово у Кленовнику и Старом Костолцу, који се мора решити. Зато разговарамо са представницима Огранка „ТЕ-КО Костолац“, ЕПС-а у Београду, као и са представницима наших месних заједница.
ПИТАЊЕ ПЛАЋАЊА УТРОШЕНЕ ВОДЕ
Мештани Кленовника чекају да се реши и питање плаћања утрошене воде до 30 кубика по домаћинству, на што Крстаноски каже:
– То питање се разматра на нивоу ЈП ЕПСи у наредном периоду очекујемо да будерешено. Градска општина ће заједно са представницима савета МЗ Кленовник и Села Костолац, у наредним данима заказати заједнички састанак са директором ЈКП „Водовод и канализација“ Пожаревац, како би се проблем рачуна,дугова и опомена,који су настали неoчитавањем, као и проблем годишњег очитавања бројила, били трајно решени за све мештане Кленовника и Села Костолац.
НА ЛИЦУ МЕСТА
Највећи проблем настао је другог дана Ускрса када је јака кошава развејала пепео по целом Кленовнику. Тог дана је Крстаноски, заједно са мештанима, обишао део Кленовника који је претрпео највећу штету. Отада се интензивно тражи решење, о чему смо разговарали са председником Крстаноским.
Шта је до сада постигнуто?
– Била је то права елементарна катастофа у Кленовнику и околини. Након тога одмах су уследили са станци са представницима Огранка „ТЕ – КО Костолац“. Формирана је Радна група коју чине представници савета МЗ Кленовник и Села Костолац. Потом су уследили разговари са представницима ЕПС-а у Београду. Циљ нам је да се договоре динамика и начин решења овог великог проблема. Радови на терену су започети.
Када ће угрожени мештани осетити бољитак?
– У Огранку „ТЕ-КО Костолац“ предузимају се сталне мере које имају за циљ смањења штетних последица развејавања пепела. Са радовима се почело 13.априла, а требало би да буду окончани за 40 дана, до 22. маја, уколико временски услови то дозволе. Радове изводи фирма „Аутотранспорт“д.о.о. из Костолца.
Шта се конкретно ради како би се спречило развејавање пепела?
– Подсетићу да је депонија пепела и шљаке изграђена 2012. године, у простору ПК „Ћириковац“, који је затворен за експлоатацију угља. Предвиђено је да ради по савременом систему одлагања густом хидромешавином пепела, шљаке и воде, чиме се на пепелишту ствара чврста покорица коју ветар (кошава) не може да разноси. Опрема немачке фирме „Clyde Bergemann“ уграђенаје у ТЕ „Костолац Б“ када је изграђена и депонија. Прошле године је иста опрема уграђена у ТЕ „Костолац А“. Нажалост, на тај простор у току пробе није долазио тражени квалитет густе хидромешавине, већ је иста каo водени раствор. Тако је пепео остао на површини одлагалишта, изложен ветру (кошави), који гаподиже и развејава при брзинама изнад 18 метара у секунди.
– На копу „Ћириковац“ су две касете. Потребно је да се касета 2, са које се развејава пепео, затвори и да се она прекрије земљаним слојем. Површина те касете је 42 хектара и у наредних 40 дана биће рекултивисана, односно, прекивена слојем земље од 10 до 15 центиметара. Тако да ће се заједничком радом и разумевањем, како људи у Огранку „ТЕ-КО Костолац“, тако и руководства ЕПС-а у Београду, Аутотранспортом д.о.о. Костолац , решити овај велики проблем заГрадску општину Костолац.
А. М.