Пројекат „Словенци Браничевског округа“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projekt „Slovenci Braničevske regije“ sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS /
Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.
Припадници словеначке националне мањине у Србији су протеклог петка, 26. октобра, обележили свој празник Светог Мартина, трaдиционалном манифестацијом „Мартиновање“.
На овом окупљању у Београду, Словенце са територије Браничевског округа представљали су Саша Радић и Златан Костић.
Иначе, овај празник означава крај рада на пољима и крштење младог вина. Тада, према веровању, младо вино сазрева, а славље је посвећено вредним домаћинима.
Организатор манифестације је Словеначки пословни клуб, који је окупио велики број припадника словеначке националне мањине из целе Србије, као и бројне друге госте.
Вино је пиће које је део словеначког културног наслеђа кроз векове. Обележава се кроз три празника: 25. маја, када је винова лоза у цвату, потом, 11. новембра када настаје вино, и 27. децембра, што је време када се вино стабилизује и благосиља.
Временом се традиција променила, али је остала чињеница да је у вину истина, а Мартин тог дана најављује период пијанства и много невоља.
Дан Светог Мартина има своје корене у паганизму. Тај празник се и у европским земљама поштује и на различите начине обележава. Порекло овог фестивала датира из времена пре Христа, када су се пагани на крају године захваљивали Богу за добру жетву и истовремено молили да и следећа буде плодна. Са појавом хришћанства и покрштавања пагана (незнабожаца) сачуван је као празник и у хришћана.
Свети Мартин био је бискуп. Његов отац је био војник римске војске. Упркос породичној традицији Мартин је волео да помаже сиромашнима. Није желео да буде војник. Након крштења постао је ученик светог Хиларија. Сељани су га против његове воље изабрали за епископа. Према легенди, сакрио се међу гусака, јер није желео да буде бискуп. Желео је да живи скромно, а живот бискупа је сматрао расипничким. Међутим, гуске су га својим гакањем издале.
Преминуо је 8. 11. 397, а дан његове сахране, 11. новембар, обележава се као Дан посвећен њему. Свети Мартин је у Словенији светац новог вина.
Првобитно се дан завршавао жетвом, поравњањем рачуна у односу на прошлу годину и постављањем нових циљева. Данас је Мартин синоним за забаву, пиће и добру храну. У неким местима у Словенији и даље се одржавају неки обичаје у вези са овим празником. Тада се мушкарац облачи у бискупа и благосиља ново, младо вино, идући од винограда до винограда.
(ПРЕВЕДЕНО НА СЛОВЕНАЧКИ)
Na prazniku mladega vina
Člani slovenske narodne manjšine v Srbiji so prejšnji petek, 26. oktobra, obeležili svoj praznik svetega Martina s tradicionalnim praznovanjem “Martinovanje”.
Na tem zboru v Beogradu sta Slovence s področja braničevske regije zastopala Saša Radić in Zlatan Kostić.
Ta praznik označuje konec dela na poljih in krst mladega vina. Takrat, po prepričanju, mlado vino dozoreva, praznovanje pa je posvečeno pridnim domačinom.
Organizator dogodka je slovenski poslovni klub, ki je zbral veliko število pripadnikov slovenske narodne manjšine iz vse Srbije, kot tudi številne druge goste.
Vino je pijača, ki je del slovenske kulture, dediščina, ki nas spremlja skozi stoletja. Namenili smo mu kar 3 praznike. 25. 5. praznujemo Urbanovo, dan ko je trta že v cvetju in vinogradniki prvič vidijo kakšna bo letina; 11. 11. na Martinovo se mošt spremeni v vino, 27. 12. na Šentjanževo se vino stabilizira, ga blagoslovijo in ločijo.
Vendar se je tradicija tekom let spreminjala, a ostalo je dejstvo in vino veritas (V vinu je resnica), ter dandanes Martinovo uradno napoveduje obdobje pijančevanja, zabav in mnogih nehotenih neumnostih, ki jih bodo ljudje v vinjenem stanju naredili.
Martinovo je dan, ko se Evropske države na različne načine spominjajo svetnika svetega Martina iz Toursa. Izvore tega praznika sega še v čas pred našim štetjem, ko so pogani se ob koncu rodovitnega leta zahvalili bogovom za dobro letino in hkrati prosili, da bi bilo prihodnje leto tudi tako rodovitno.
S prihodom krščanstva in pokristjanjenjem poganov se je praznik ohranil le pridih krščanstva je dobil in zavetnika sv. Martina, škofa.
Sveti Martin je bil škof v Szombathelyju. Njegov oče je bil vojak Rimske vojske, a kljub družinski tradiciji je Martin raje pomagal revežem. Ravno dogodek z beračem je v njemu prebudil zavest, da ne želi biti vojak in da je njegovo bistvo drugje. Dal se je krstiti in postal je učenec svetega Hilarija. Vaščani so ga proti njegovi volji izvolili za škofa. Po legendi naj bi se skril med gosi, ker ni želel biti škof. Želel je živeti skromno in se mu je zdelo življenje škofov preveč razsipno. A ker so ga gosi z gaganjem izdale me škofovska služba ni ušla. Umrl je 8. 11. 397, na dan njegovega pogreba 11. 11. praznujemo njegov god.
Sveti Martin je v Sloveniji zavetnik novega vina – mošt se na njegov god spremeni v vino. Prvotno so ta dan zaključili z letino, poravnali račune preteklega leta in začrtali nove cilje.
Danes je Martinovo sinonim za zabave, pijančevanje in dobro hrano. Ponekod po Sloveniji še ohranjajo nekaj običajev povezanih s tem praznikom. Mošt lahko blagoslovi le moški preoblečen v škofa in ga spremeni v vino. V povezavi s tem običajem moški preoblečeni v svete Martine, škofe, redovnike, patre, kmete hodijo iz vinograda do vinograda in tam opravljajo duhomorne ritualne obrede.
-
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stališča, izražena v podprtem medijskem projektu, ne odražajo stališč naročnika