НА ЧАСУ СЛОВЕНАЧКОГ
Све је почело након једног намерног сусрета код локомотиве, симбола костолачког рударског насеља. Тог хладног новембарског поподнева, пре пола деценије, окупило се десетак Словенаца. Након збрајања одлучили су да оснују Огранак београдског Друштва „Сава“ у Костолцу, предвођен Сашом Радићем. Отада, кроз различите активности чувају блискост са својом матицом.
Посебан значај у том низу има школа словеначког језика. Сваког уторка, у поподневним часовима, полазници, у учионици Техничке школе „Никола Тесла“ у Костолцу, ишчекују своју учитељицу, професорку словеначког језика и библиотекарства Татјану Буквић.
ОД НАЈСТАРИЈЕГ…
Најстарији ђак је осамдесетогодишњи Иван Чепин из Костолца. Њему словеначки није потпуна непознаница, али кроз школу има прилику да своја сећања и знања подели са млађима од себе.
Иван је један од последњих живих ученика некадашње школе „Карло Кобал“. Налазила се крај рудника у Старом Костолцу, где су постојале и циглана и стаклара за прозорска окна. Чак се као дете два пута сусрео са народним херојем Кобалом, по којем и данас носи име најдужа улица у Старом Костолцу.
Иван се родио у Србији, а из Словеније је 1936. године дошао његов отац, такође Иван. Оженио се Милком, са којом је добио тројицу синова: Ивана, Антона и Франца. Иван је по вероисповести католик, док је супруга православна Српкиња, што никада није била препрека у њиховом складном животу, јер, како каже, све је у разумевању и толеранцији.
После толико времена, Иван је права ризница знања. Живот је провео и саградио у Србији, али посебно место у његовом срцу заузима Словенија. Отуда сматра посебно значајним оснивање Огранка Друштва „Сава“ и организовану школу словеначког језика, за што заслуге приписује Добрици Радићу и његовом сину Саши.
– То је јако значајно, мени посебно, јер осећам јаку везу са Словенијом. Важно је знати своје порекло и ту посебност преносити на млађе генерације, каже Иван, и додаје:
– Ове часове похађа и мој синовац Миша. Овде је рођен, али пред њим је живот и зато је важно да што више зна о својим коренима, јер ће тако више да зна и о себи.
ДО НАЈМЛАЂЕГ…
Најмлађа ученица је тринаестогодишња Софија Ђуровић. Словеначког порекла је по мајци, односно баки Кенди. Словенији је осим корена стално враћа и родбина. Но, врло брзо јој је било јасно да је суштина осећаја припадности у познавању језика. Отуда је већ са девет година кренула у школу при костолачком Огранку „Сава“.
– Имам родбину у Словенији и важно ми је да се што боље разумемо. Зато ми много значе часови, каже Софија, и додаје: – Ради се озбиљно и учитељица је пуна разумевања. Најзанимљивије ми је када добијемо задатке. Мада ми понекад буде необично када ме учитељица прозове, јер сам најмлађа па ми се чини као да се очекује да погрешим. Зато се више трудим. Било ми је још занимљивије када сам на часове ишла са сестром од ујака, али је она ове године морала да паузира због обавеза. Све у свему, сви су опуштени, професорка је добра према нама и ништа јој није тешко да објасни и понови колико год је потребно.
Иначе, школа је отворена за све вољне да уче. Потпуно је бесплатна захваљујући подршци амбасаде Словеније у Србији, односно, словеначког Министарства образовања, културе и спорта. Школска година траје од септембра до јуна, када следи подела диплома.
(ПРЕВЕДЕНО НА СЛОВЕНАЧКИ)
NA URI SLOVENŠČINE V KOSTOLCU
Če poznamo naše poreklo, poznamo tudi sami sebe
Vse se je začelo po nekem namenskem srečanju pri lokomotivi, simbolu kostoliškega rudarskega naselja. Tega hladnega novembrskega popoldneva se je, pred desetletjem, zbralo ducat Slovencev. Po zboru so se odločili ustanoviti Podružnico beograjskega društva “Sava” v Kostolcu, ki jo bo vodil Saša Radić. Od takrat naprej skozi različnime dejavnosti ohranjajo stik z matico.
Poseben pomen v tem nizu ima slovenska jezikovna šola. Vsak torek, v popoldanskih urah, učenci, v razredu Tehnične šole »Nikola Tesla« v Kostolcu, pričakujejo svojo učiteljico, profesorico slovenskega jezika in bibliotekarstva Tatjano Bukvić.
OD NAJSTAREJŠEGA …
Najstarejši študent je osemdesetletni Ivan Čepin iz Kostolca. Njemu slovenščina ni popolna neznanka, toda šola mu nudi priložnost, da svoje spomine in znanje deli z mlajšimi od sebe.
Ivan je eden izmed zadnjih še živečih študentov nekdanje šole “Karlo Kobal”. Šola se je nahajala v bližini rudnika v Starem Kostolcu, kjer sta bili tudi opekarna in steklarna za okensko steklo. Kot otrok se je dvakrat celo srečal z narodnim herojem Kobalom, po katerem še danes nosi ime najdaljša ulica v Starem Kostolcu.
Ivan se je rodil v Srbiji po tem ko je iz Slovenije leta 1936 prišel njegov oče, tudi Ivan. Poročil se je z Milko, s katero je imel tri sinove: Ivana, Antona in Franca. Ivan je po veroizpovedi katolik, njegova žena pa je pravoslavna Srbkinja, kar pa nikoli ni bila ovira za njihovo harmonično življenje, saj je, kot pravi, vse v razumevanju in strpnosti.
Po tolikem času je Ivan prava zakladnica znanja. Življenje je preživel in zgradil v Srbiji, toda Slovenija zavzema posebno mesto v njegovem srcu. Zato meni, da je ustanovitev Podružnice Društva »Sava« in organizacija šole slovenskega jezika še posebej pomembna, za kar pripisuje zasluge Dobrici Radiču in njegovemu sinu Saši.
– To je zelo pomembno, zlasti zame, ker čutim močno vezo s Slovenijo. Pomembno je, da poznate svoje poreklo in prenesete to posebnost na mlajšo generacijo, pravi Ivan, ter dodaja:
– Pouka se udeležuje tudi moj nečak Mišo. Rojen je tukaj, toda pred njim je življenje in zato je pomembno, da ve več o svojih koreninah, ker bo tako tudi vedel tudi več o sebi.
DO NAJMLAJŠEGA …
Najmlajša učenka je trinajstletna Sofija Đurović. Slovenskega porekla je po materi, oziroma po babici Kendi. Poleg korenin jo k Sloveniji stalno vrača tudi družina. Hitro ji je postalo jasno, da je srž občutka pripadnosti v znanju jezika. Zato je že pri devetih letih začela s šolo v kostoliški Podružnici “Sava”.
– V Sloveniji imam družino in mi je pomembno, da se čim boljše razumemo. Učne ure mi zato veliko pomenijo, pravi Sofija in dodaja: “Dela se resno in učiteljica je zelo razumevajoča”. Najbolj zanimivo mi je, ko dobimo naloge. Včasih mi je nenavadno, ko me učiteljica pokliče, ker sem najmlajša in se mi zdi da se pričakuje, da bom odgovorila narobe. Zato se še bolj trudim. Še bolj zanimivo mi je bilo, ko sem na predavanja hodila s sestro od strica, vendar je letos zaradi obveznosti morala pavzirati. Vsi so sproščeni, profesorica je dobra do nas, in ji nikoli ni težko ponovno razložiti in ponoviti, če je to potrebno.
- Пројекат „Словенци Браничевског округа“ суфинансира Министарство културе и информисања РС/ Projekt „Slovenci Braničevske regije“ sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS /
- Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.
Drugače pa je šola odprta za vse, ki se želijo učiti. Šola je popolnoma brezplačna zahvaljujoč podpori slovenskega veleposlaništva v Srbiji ter slovenskega Ministrstva za šolstvo, kulturo in šport. Šolsko leto traja od septembra do junija, čemur sledi podelitev diplom.
- Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stališča, izražena v podprtem medijskem projektu, ne odražajo stališč naročnika