У организацији Земљорадничке задруге „Куљанска“ и Института за ратарство и повртарство Нови Сад у Кули су одржани деветнаести по реду „Дани поља сунцокрета и кукуруза“, стручна и едукативна манифестација на којој су пољопривредни произвођачи били у прилици да се упознају са најновијим достигнућима из области селекције хибрида ове реномиране семенске куће. Овакве смотре су веома значајне због повећања нивоа примене агротехнике на њивама и организације семенске производње.
Ове традиционалне сусрете отворио је председник Општине Мало Црниће Малиша Антонијевић подсетивши да се највећи број становника ове локалне самоуправе бави пољопривредном производњом и да се знатан део општинског буџета издваја за мере подршке пољопривредним газдинствима. Он је позвао пољопривреднике да искористе повољности које пружа програм субвенционисања производње, јер његовом потпуном реализацијом стичу се услови да наредне године буде увећан.
-Имамо срећу да је Земљорадничка задруга „Куљанска“ једна од ретких задруга која је успела да опстане на турбулентном тржишту, да ради и помаже нашим пољопривредним произвођачима. Поред низа мера подршке пољопривредним произвођаима, овом приликом бих истакао да се управо врши примопредаја 17 противградних ракета у вредности од 693.600 динара, за шта је новац издвојен из општинског буџета, а такође за противградне стрелце је обезбеђено по 6.000 динара. Од наредне године једна од мера подстицаја биће и регресирање дела трошкова осигурања усева, што је од изузетног значаја за сигурну производњу, казао је Антонијевић.
Директор Земљорадничке задруге „Куљанска“ Богољуб Јевтић је изразио задовољство дугогодишњом сарадњом са Институтом и навео да је циљ огледа да се на једној парцели, под истим условима, произвођачима покажу различити хибриди, како би се на основу резултата и изгледа биљака лакше определили за оне који одговарају њиховим њивама.
-Ове године у демоогледу се налази 7 хибрида сунцокрета и 9 хибрида кукуруза на парцелама од по 2 хектара које су у власништву Златка Марковића и Дејана Јевтића из Куле. Иначе, наша задруга има око 300 коопераната којима обезбеђујемо неопходан репроматеријал почев од семена, преко вештачког ђубрива и хемије и откупљујемо тржишне вишкове сунцокрета, кукуруза, пшенице и уљане репице. Такође, омогућавамо произвођачима да подижу кредите и осигуравамо усеве, где директно са осигуравајућом кућом потписујемо уговор. Овакви сусрети су прилика да пољопривредници директно од представника Института добију одговоре на сва питања у вези избора хибрида, као и технологије производње за наредну производну годину, рекао је Јевтић.
ХИБРИДИ ОДЛИЧНЕ РОДНОСТИ И АДАПТАБИЛНОСТИ
Руководилац Одељења за сунцокрет др Владимир Миклич је истакао да је Новосадски институт прошле године обележио велики јубилеј – 80 година од оснивања и као највећи институт у области пољопривреде у југоистичној Европи завредео је статус института од националног значаја. То је био мотив за још интензивнији рад и поред значајног пораста продаје сунцокрета, кукуруза и других биљних врста, регистроване су нове сорте и хибриди и у току је припрема за две светске конференције о сунцокрету и соји, које ће наредне године бити организоване у Новом Саду и које ће окупити више од хиљаду научних радника из целог света. Он је указао на чињеницу да сарадња са ЗЗ „Куљанска“ датира још од пре двадесетак година када су почели да се изводе огледи на сунцокрету и да се организује производња експиременталних хибрида.
-За произвођаче би било добро да има више оваквих задруга, а и за селекционе куће, јер би имале са ким да сарађују и где да тестирају нове сорте и хибриде и нове технологије. Надам се да ће овај програм подршке задругама који је у току, дотаћи се и наше ЗЗ „Куљанска“, тако да ћемо имати јачу сарадњу у наредним годинама. Ове године сунцокрет је у Србији посејан на око 240.000 хектара и година је од почетка била доста необична са доста падавина. Међутим, чињеница јесте да је сунцокрет у добром стању, да је било нешто више пламењаче због повољних услова, али сви новосадски хибриди су отпорни на овај коров тако да није било већих проблема. Доста добро су деловали хербициди, њиве су доста чисте и склопови су углавном добри. Ове године на тржишту смо изашли са класичним хибридима који су овде и приказани, али наравно већину продаје чине „сумо“ хибриди отпорни на сулфонил – уреу. Ту бих издвојио хибриде „Сумо 1, „Сумо 2“ и „Сумо Сан“ који су отпорни на пламењачу и воловод. Од клирфилд хибрида за овај терен бих издвојио „НС Пегаз“ и нешто каснији „НС Таурус“, који су новији хибриди и треба им дати шансу. Код клирфилд плус технологије нудимо хибрид „НС Смарагд ЦЛП“ који је је такође отпоран на пламењачу и воловод. Код класичних хибрида најбрже мењамо сортимент, тако да хибриди средње генерације „Оскар“ и „Фантазија“ полако одлазе, а замењују их „Константин“, „Ромео“, „Ронин“ и „Круна“. Раност код хибрида је нешто чиме се најлакше боримо против топлих, сушних услова. Генерално гледајући, у овом крају сунцокрети изгледају добро, а због нешто каснијег цветања и жетва ће бити померена за крај августа и почетак септембра, нагласио је др Владимир Миклич.
Пољопривредни рекордери
Овом приликом директор ЗЗ „Куљанска“ Богољуб Јевтић уручио је пригодне поклоне ратарима који су произвели и предали највеће количине пшенице, сунцокрета и кукуруза. Када је реч о овогодишњој производњи пшенице рекордери су Драган Стевић из Црљенца (92 тоне) и Радиша Павловић из Кобиља (53 тоне). Што се прошлогодишњег рода кукуруза тиче највише су предали Златиша Топаловић из Кобиља (49 тона) и Дејан Јевтић из Куле (38,5 тона). За предате количине сунцокрета награђени су Малиша Стокић из Кобиља (157 тона) и Славиша Ивановић из Божевца (64 тоне). У културно – уметничком програму наступили су најмлађи чланови КУД-а „Жика Поповић“ из Рановца.
ГОДИНА ИЗНАД ПРОСЕКА
Ова производна година за кукуруз је била доста повољна. Сетва је углавном обављена како треба и до краја јуна падавина је било у довољним количинама за развој кукуруза.
-Генерално сви хибриди изгледају одлично и практично није било тропских дана, тако да је кукуруз у доброј кондицији, биљке су високе, година нешто касни у односу на стандардне године, тако да ће и берба 5 до 7 дана каснити. Од 9 хибрида у овом огледу, 4 су ранији и намењени су за бербу у зрну и то: „НС 3022“, „НС 3023“, „НС 4024, и „НС 4051“. За бербу у клипу намењени су нешто каснији хибриди: „НС 5051“, „НС 5072“, „НС 6030“, „НС 6140“ и „НС 6102“. За сада сви добро изгледају и генерално очекујемо веће просечне приносе од вишегодишњих просека, а то је 6 до 7 тона по хектару, истиче др Душан Станисављевић, оплемењивач кукуруза у Новосадском институту.
Скупу су поред великог броја произвођача и тима стручњака Института за ратарство и повртарство, присуствовали и председница Скупштине општине Мало Црниће Горанка Стевић и заменик председника Општине Горан Дачић.
Д.Динић