У Археолошком парку Виминацијум, 7. маја уручена су национална признања „Капетан Миша Анастасијевић“ за 22 најуспешнија појединца, предузетника и институције, који су допринели афирмацији привредног и друштвеног стваралаштва Србије. Ово својеврсно оцењивање и вредновање предузетничког стваралаштва, организује се у оквиру пројекта „Пут ка врху“ који је настао пре 21 годину.
Носиоци пројекта су агенција Медиа Инвент и новосадски и београдски универзитети, уз свесрдну подршку Уније послодаваца Србије, Привредне коморе Србије и Археолошког парка Виминацијум. Признање чини Статуета и Повеља са ликом капетана Мише Анастасијевића, уметнички рад академског вајара Љубише Манчића из Београда. Стручни жири чинили су: проф. др Радован Пејановић, бивши ректор Универзитета у Новом Саду, председник жирија, проф. др Бранко Ковачевић, бивши ректор Универзитета у Београду, проф. др Милица Костић Станковић са београдског ФОН-а, Наташа Бујас Павловић, из Управног одбора Уније послодаваца Србије и Владо Маркановић, директор Медиа Инвента.
НА ПРАВОМ ПУТУ
О симболици и значају друштвеног признања које носи име дунавског капетана Мише Анастасијевића, говорио је домаћин скупа, директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум проф. др Миомир Кораћ.
-Друштвено признање значи да сте нечим задужили ово друштво и ову државу. Кад сте посебно задужили римску државу император вам је дозвољавао да у свом домусу можете да се прикључите на водовод и да имате воду са удаљених брда. Чак и тада се тај однос према друштву ценио. Признајем да припадам оним особама које гаје илузију и не волим да ми неко илузије руши, а то је да својим постојањем нешто померате. Неки од камена сте померили, то је препознато у друштву и то вам говори једну ствар, а то је да сте на правом путу. Признање које ћете данас добити је доказ да сте на првом путу. А када сте на путу има разних раскрсница, али збир који ћете добити зове се ваше име, јер све што имате потрошиће се, ако не ви, онда ваша деца или унуци, а оно што вам остаје – то је име, казао је професор Кораћ.
Нове детаље о српском задужбинарству кроз векове пренео је песник Перо Зубац, док је председник Уније послодаваца Србије и председник Скупштине ПКС Милош Ненезић у својој беседи нагласио да Србија има талентоване и способне људе и да тај потенцијал треба усмерити и искористити.
Међу овогодишњим лауреатима је Његова светост патријарх српски Порфирије, за верно предстојатељско служење нашој светој цркви. Национално признање у његово име преузео је протојереј Дејан Ивковић, из браничевске Епархије. У категорији лидер одрживог развоја награду је завредео Институт високих технологија „Влатаком“ из Београда, а награду из руку Милоша Ненезића у име Института примила је проф. др Драгана Перић, председница Научног већа Влатакома. Престижно признање за ванредан допринос изградњи и јачању просперитета Србије припало је градоначелнику Лесковца др Горану Цветановић, док је за изузетан допринос афирмацији коморског система Србије награђен председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић. У категорији најбољи привредник Србије у 2020. години ласкаво признање завредо је проф. др Звонко Гобељић из београдске компаније „Гобем“.
Добитници признања су и aмбасадорка НР Кине у Републици Србији Чен Бо, начелница Центра за неуроонкологију Неурохируршке клинике КЦС проф.др Даница Грујичић, начелник Клинике за инфективне и тропске болести КЦС проф.др Горан Стевановић, заменик директора Центра за научно-истраживачки рад КЦ Србије проф.др Ана Шијачки, директорка Дома здравља “Др Миленко Марин” у Лозници др Бранка Красавац, гувернерка Народне банке Србије др Јоргованка Табаковић, заменик директора компаније „Promaschinen” др Мирко Бућан, власник и директор „СМБ Градња” Суботица Предраг Петричевић, редовни професор Универзитета у Нишу и Универзитета Сингидунум проф. др Братислав Миловановић, директор ПКС- РПК Рашког и Моравичког округа Звонко Туфегџић, доктор педагогије и дипломирани психолог др Рудолф Хензел, министар комуникација и промета БиХ у Вијећу министара др Војин Митровић, суоснивач компаније “LЕАNPAY” Миша Живић, режисер филма „Дара из Јасеновца” Предраг – Гага Антонијевић, председник Ловачког савеза Србије Братислав Ћирковић, сениор директор корпоративних послова и комуникација Хемофарма, члана Штада Групе Санда Савић и репортер – сниматељ дописништва РТС-а у Крушевцу Драгослав Гогић.
Д.Динић