Већ традиционално, уочи надалеко препознатљиве манифестације „Островаћки бећарац“, светлост дана угледао је нови двоброј часописа „Островац“. Сликом и речју, на двадесет и осам страна, верно су овековечени догађаји, људи, приче, знаменитости… овог банатског села у Стигу, смештеног на једном од највећих дунавских острва.
Уредник и овог броја часописа је књижевник и колекционар Војкан Ивковић, као и тринаест година уназад.
ДА СЕ ДУГО ПАМТИ
На првим страницама представљен је председник Месне заједнице Острово Златко Веселинов, који под насловом „Нова енергија за садашњост и будућност села“ указује на неке од најважнијих планова за развој ове Месне заједнице. Следе написи о положају Острова, променама атара села и морфо – физиономској структури. Потом су на две стране, у слици и речи, уз документоване чињенице, представљене послератне године. Посебна пажња, такође на две стране, посвећена је обичајима пре свадбе, полагању предбрачног испита, провери слободне воље младенаца, позивању сватова.
Под насловом „Осигурање светог храма светог великомученика Георгија“, сазнајемо да је српска црква у селу Острову постојала још у 18. веку, на истом месту на којем је 1825. године саграђена и садашња. Сазнајемо и ко су били први свештеници: Ђурађ Ненадовић, Јован Недељковић, Стеван Младеновић, Марко Веселиновић, Марко Живановић.., до данашњег свештеника Стевана П. Нешића. Посебно су занимљиве појединости о осигурању против пожара целе грађевинске вредности цркве, зграде и црквеног намештаја.
Жена војник ЈНА
Занимљива прича коју доноси нови број часописа „Островац“ говори о Зорици Јанус Марјановић, јединој жени из пожаревачког краја у морнарици. Рођена је 1956. године. После средње економске, 1983. године, пријављује се да служи војни рок, први отворен за жене. То искуство, на много начина је одредило њен даљи животни пут… На који начин, сазнајте на страницама новог Островца.
Следи „Још једна прича о артерском бунару“. Како се наводи, 1962. године је Острово добило артерски бунар, на месту на којем је касније изграђена Спомен чесма борцима погинулим у Другом светском рату. Први бунар омогућен је месним самодоприносом и активностима Одбора за изградњу бунара који су чинили Сава Гаврилов Черкез, Младен Рогожарски, Илија Вренгић…
Аутор Војкан Ивковић, под насловом „Једна скела мала“, подсећа на дане када је Острово имало своју скелу која је радила на каналу и излазила поред некадашње кафане „Бела лађа“. Како наводи, од Костолчана последњи је радио Ђорђе Раду, а од Островаца Триша, Ћора Цолин, Јова „Ђоне“ Ћирић… Казује и о немилом догађају када је коњ Ђуре Црносељанског пао у канал и утопио се.
„Од островаћких шорова до Новака Ђоковића“ приповеда о тенисеру Ненаду из Острова. Данас 32-годишњак, у младости је показао велики таленат. Тренирао је у Пожаревцу уз Рајка Младеновића и брзо сакупио прве пехаре.
Пут га је одвео у Београд, у Тениски клуб „Црвена Звезда“, а потом и на Новакову академију. Спаринговао је Ђоковићу и Типсаревићу. Зауставила га је повреда ножног и ручног зглоба.., али остала су пријатељства и велико животно искуство.
Представљена је и „Позоришна дружина“, која је окупљала младе заљубљенике у живот на даскама. Носила је име народног хероја Жарка Зрењанина. Играли су у свом селу, Костолцу, Пожаревцу, Дубравици, Брежану… Групу је покренуо Илија Вренгић. Пратили су га Здравко Нинков Олин, Мита Живковић, Јова Веселинов, Мита Ранисављев.., много година касније, Жива Ердељан. Како закључује аутор: „Одјек аплауза публике још одзвања у сећањима“.
Са страница часописа сазнајемо о неговању „царства филма“ у Острову, путујућим биоскопима, првим пројекцијама. Аутор је посебну пажњу посветио младима овог села, под насловима „Сложна омладина“ и „Мали рај за децу“.
Кроз причу о шумару Богомиру, рођеном 1932. године, може се много научити о посвећености и одговорности према послу, шуми, селу, људима. „Његово оружје били су чисти образи и јака реч“, казује између осталог аутор Војкан Ивковић о овом човеку којег су волели и поштовали.
Под насловом „Када су Лале продавале сира за Београд“ сазнајемо анегдоту из живота Буде Веселинова.
Под насловом „Када лале играју лопте“, у слици и речи, представљен је островачки Фудбалски клуб „Дунав“. Аутор наводи да спада у најстарије сеоске клубове на територији пожаревачке локалне самоуправе, а основао га је Јовица Црносељански Бакала 1929. године.
На страницама часописа објављени су и радови из пера Верице Гаврилов, „Сећање на детињство“, Драгана Журжевића, „Молитва је живот цели“ и Илије Веселинова „Здравица за Бећарац“.
Последња страна часописа посвећена је некадашњем председнику Месне заједнице Острово и човеку који је у великој мери допринео манифестацији „Островаћки бећарац“, Ђури Радићу. Рођен је 1955, преминуо 2021. године. „Познавао је своје Островљане у душу, знао им нарав, мисли и осећања… Био је увек где треба, за један корак испред свих…“
РЕДАКЦИЈА И САРАДНИЦИ
У својству сарадника у припреми часописа „Островац“ потписују се Жива Ердељан, Верица Гаврилов, Илија Веселинов, Драган Журжевић, Србијанка Ћирић, Ненад Ћирић, Зорица Јанус Марјановић, Бојан Рогожарски, Златко Веселинов и Иван Лазаров. Уредник часописа је Војкан Ивковић.
У импресуму су представљени чланови Организационог одбора овогодишње манифестације „Островаћки бећарац“: Иван Лазаров, председник, Бобан Рогожарски, Жива Ердељан, Бобан Тизманов, Перица Вренгић, Златко Веселинов, Мирјана Недељков, Србијанка Ћирић, Слободан Ненадов, Синиша Јовановић, Никола Тизманов, Перица Чотра, Стеван Нешић и Владан Радић.
А. М.