У оквиру конгреса Међународне асоцијације библиотечких удружења (IFLA), приређено је музичко такмичење за библиотеке и библиотекаре „New Professionals Special Interest Group Music Contest“. Жири кога су чинили врхунски стручњаци, оцењујући оригиналност, креативност, текст песме, музику, али и етно мотиве поднебља из кога долази рад, титулу најбољег доделио је песми и видео споту „Yelow Paper Bird“ (Жута папирна птица) тима Народне библиотеке „Илија М.Петровић“ Пожаревац. Ауторка Бранка Пражић је уз песму, написала сценарио и режирала спот.
Рођена након брата Александра у тада главном граду Југославије, у породици Десимира и Јустине који су судбине повезали током студија на Ветеринарском факултету, Бранка вели да доласком на свет и животом припада троуглу Београд-Костолац-Пожаревац.
– Одрастала сам уз књиге и музику: острашћени читач и дете које са грамофона „тоска” слуша звуке различитих жанрова. То што смо поседовали богату кућну библиотеку и колекције плоча не значи да сам била усамљеник. Речју, те сате сам највише волела. У основној школи у Костолцу зачела је моја љубав ка писању и књижевности, а у Пожаревачкој гимназији ојачава чланством у Развитку. Тада пишем само за себе, пакујем интиму у реченице и стихове који нису били намењени туђим очима. Када сам за матурски рад код професорке Заге Цветковић одабрала тему о делу Мирослава Крлеже, био је то сигнал у ком смеру ће ићи моје даље школовање, сећа се Бранка Пражић која на Филолошком факултету у Београду уписује Групу за југословенску књижевност и српскохрватски језик и дипломира редакторско-лекторском смеру.
Након студија живи у Београду, постаје мајка прелепе девојчице, а тај део живота прекида позив из костолачке библиотеке, где почиње да ради као замена. Наредне, 1995. године, по разговору са директором Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Миодрагом Ничићем, добија сталан посао у овој установи.
БИБЛИОГРАФСКИ РАД
Истовремено, предаје књижевност у Пожаревачкој гимназији када испливава страна њене природе која у свему види изазов, тестира границе, увек са мишљу: ја то могу! Наиме, упркос оштећењу слуха које је прати од детињства, ту годину са својим ђацима, види као једну од најлепших у животу. По полагању стручног испита у Народној библиотеци Србије, Бранка није прихватила понуду да ради у овој еминентној државној установи већ остаје у Пожаревцу, што није било лако:
– Београд је био и остао град у коме се најбоље осећам. Мој, без обзира на то да ли у њему живим или не. Но, послушала сам професорку Десанку Стаматовић, која ми је предложила да упишем магистарске студије. Магистрирала сам на Филолошком факултету са просеком 10, а теза је била „Часопис „Браничево” 1955-2006–Студија и библиографија“.
Теза је била почетак њеног библиографског рада, који и данас сматра најизазовнијим делом свог посла у стручним оквирима. Следи рад у пожаревачкој библиотеци где петнаест година бива руководилац Матичне службе, а од 2009. до 2016. године руководилац Огранка у Костолцу.
– Волим тај период, имали смо културне програме које су Костолчани радо посећивали, али и радионице за децу, дечји драмски студио, такмичења у рецитовању… Паралелно, била сам главни уредник костолачког књижевног часописа „Мајдан”, а све су пратили семинари, саветовања, стручна усавршавања, изазови, стремљења, савладавање нових граница, што се наставило по повратку у Пожаревац, овај пут на Одељењу периодике, где сам и данас, са пажњом слушамо Бранку Пражић која уз редовне активности открива коришћење рачунарске технологије у циљу остварења стручних потенцијала.
У то време пише стручне радове, библиографије, а за своју душу поезију што чини и данас. Ускоро из штампе излази њена проширена магистарска теза, Библиографија „Браничева” од 1955. до 2020. а потом је очекује одбрана докторске тезе–Завичајна библиографија пожаревачког краја.
МАЛО ПРЕКО ГРАНИЦЕ
Трагање за новим облицима изражавања одвело је нашу саговорницу у свет визуелног стваралаштва. Најпре кроз видео презентација за потребе библиотеке, а потом спотове.
-Почело је једноставно, монтажом готових елемената које сам комбиновала са музиком и нарацијом. Касније сам кренула са смишљањем сценарија и снимањем видео спотова. Нисам професионалац, те ми је осећај најважнији у идеји да прича коју желим да испричам покретном сликом буде на завидном нивоу, искрена је Пражић, на чије радове у оквиру Дана Слободана Стојановића публика сјајно реагује.
Врхунац је поменута победа на Светском музичком такмичењу за библиотекаре и библиотеке у организацији ИФЛЕ.
– Видевши позив, пропозиције, те да је циљ такмичења указати на улогу музике и библиотека у нашим животима, до краја дана сам имала разрађену идеју спота у глави. Знала сам шта желим. Пишем сценарио и текст за песму Yellow Paper Bird, музику компонује мој супруг Бранко Пражић, а колегиница Марија Копун снима и монтира. Све тече брзо и спот шаљемо на такмичење јер смо уигран тим. Стиже награда, а мени у сећању остаје коментар једног члана жирија: „Победила је магија!“
– Не треба спавати на ловорикама. Колико сутра почињем да снимам два видео рада за Дане Слободана Стојановића. Касније, видећемо. Она девојчица која сатима чита књиге и слуша плоче, у неком кутку моје свести још увек гура до границе и још мало преко, закључује Бранка Пражић.
Влада Винкић