Током своје друге владе Кнез Михаило Обреновић (1860-1868) је, доносећи у Србију искуства из западноевропских држава, покушао да покрене процесе модернизације у свим сегментима живота и на тај начин извуче земљу из заосталости. За тај подухват био му је потребан школовани кадар, који би нашао своје место у државној управи.
Пожаревљани су у више наврата, још од четрдесетих година 19. века, тражили отварање гимназије, јер деца после основне школе нису нису имала услова да наставе даље школовање. Увек су одбијани са образложењем да Београд није далеко и да државне финансије не омогућавају отварање гимназије у Пожаревцу. Молбе су настављене и за време кнеза Михаила. Тако је 11. септембра 1862. године од стране грађана општине пожаревачке, на челу са Ђорђем Гвоздићем, председником општине, упућено писмо Министру просвете и црквених дела у коме је објашњено зашто је Пожаревцу потребна полугимназија и колики ће значај то имати не само за овај град већ и за овај део Србије. У исто време једна молба је предата лично кнезу Михаилу Обреновићу, који је и сам своје прво образовање стицао у Пожаревцу.
Након инцидента на Чукур-чесми 1862. године, дошло је до сукоба између Срба и Турака. Због бомбардовања, из Београда је у Пожаревац измештена Савамалска гимназија, али је она већ у октобру враћена назад. Међутим, у тој Гимназији било је око 50 ђака из Пожаревца и околине, међу којима и Димитрије Павловић, родом из Брежана, будући српски патријарх. Овог пута Министарство је предложило кнезу Михаилу да се прихвате захтеви Пожаревљана.
ТЕМЕЉИ ОБРАЗОВАЊА И КУЛТУРЕ
Полугимназија или „нижа гимназија” основана је Указом кнеза Михаила 24. септембра 1862. са четири разреда уместо укинуте Савамалске гимназије. Десет година након оснивања школа се уселила у нову зграду у близини Саборне цркве. Од 1888. године полугимназија је прерасла у потпуну осморазредну школу.
Професори и ученици Гимназије у Пожаревцу представљали су културну и образовну авангарду која је поставила темеље многим установама културе и науке у овом граду. Професор Гимназије је уз помоћ ученика руководио Метеоролошком станицом која је основана 1889. године и била смештена у близини школе, у порти Саборне цркве. Одлуком Наставничког колегијума 1895. године основан је гимназијски музеј, чија је богата збирка нажалост већим делом уништена за време бугарске окупације у Првом светском рату. Од њених остатака настао је касније Пожаревачки музеј. Септембра 1890. године одржана је оснивачка скупштина Ђачке дружине „Развитак“.
Законом о средњим школама из 1898. године Гимназија је постала шесторазредна и то само мушка, пошто је било забрањено заједничко школовање дечака и девојчица. У периоду од школске 1906/1907. до 1911/1912. године постојала је Женска гимназија у Пожаревцу. Као пуна осморазредна гимназија школа је поново од 1902. године. У овом периоду политички догађаји утицаће на промену имена школе. Указом краља Александра Обреновића школа је понела име „Гимназија кнеза Михаила“, да би након династичких промена и доласка на власт краља Петра I Карађорђевића, од 1904. године била само Гимназија у Пожаревцу.
Трагични догађаји кроз које је прошао српски народ у Првом светском рату одразили су се и на Гимназију у Пожаревцу. Велики број њених ученика и професора отишао је са српском војском. Зграда школе је руинирана, сва наставна средства и архива школе су уништени. Тек је марта 1919. било могуће поново организовати наставу.
Зграда школе код Саборне цркве била је направљена од лошег материјала, доста влажна и недовољно велика за повећани број ученика у међуратном периоду. Након дугих расправа, извештаја разних инспекција и жалби самих професора, на месту неусловне зграде изграђена је нова 1936. године. На жалост, и она је морала да поднесе смештај туђе војске за време немачке окупације 1941-1944. године, док се настава одвијала по приватним кућама, кафанама… Убрзо након ослобођења Пожаревца (15. октобар 1944), већ у новембру 1944. почела је редовна настава у школској 1944/1945. години. Занимљиво је да су у завршном осмом разреду у школи биле готово само девојке, пошто су њихови вршњаци мобилисани да заврше ослобађање земље од окупатора.
Школском реформом из 1951. године, по совјетском моделу, уведена је осмогодишња основна школа, тако да је гимназија установљена као Виша гимназија. Од 1954. године, чланови и сарадници ђачке дружине „Развитак“ објављују своје радове у истоименом часопису. Поново је, под утицајем актуелне политике, 1959. године промењено име школе у Гимназија „Јован Шербановић“, по некадашњем ученику и народном хероју.
У УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ
Од почетка седамдесетих година 20. века Гимназија је имала проблем са смештајним капацитетима. Повећавао се број ученика у ОШ „Доситеј Обрадовић“ са којом је Гимназија делила зграду, па је дуго тражено адекватно решење. Године 1972. Гимназија напушта суседство Саборне цркве и сели се у други део града, у зграду Учитељске школе, која је била пред укидањем. У овој згради у улици која носи име Симе Симића, такође ученика наше школе, Гимназија се и данас налази.
Од школске 1977/1978. године започео је експеримент са усмереним образовањем због кога, уместо гимназије, настаје Школски центар за усмерено образовање „Јован Шербановић“, у коме се школују ученици и на 4. и на 3. степену стручности. Како оваква организација наставе није дала очекиване резултате, десет година касније одустаје се од заједничких основа и ученици се од првог разреда опредељују за одређена занимања.
Полако ипак долази до повратка гимназије као врсте средње школе. Од јануара 1989. године школа је носила име Гимназија „Јован Шербановић“. Од школске 1990/1991. године постоји као гимназија са друштвено-језичким и природно-математичким смером, да би од 2020. године било уведено и специјализовано одељење за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.
Од школске 2001/2002. школа носи име Пожаревачка гимназија и као свој дан обележава 24. септембар, дан када је Указом кнеза Михаила настала полугимназија у Пожаревцу.
-И у 21. веку Пожаревачка гимназија наставља своју мисију образовања и васпитања младих нараштаја нашег краја. Не само да пружа потребна знања за наставак даљег школовања, већ омогућава својим ученицима да открију и развију своје таленте и вештине кроз бројне ваннаставне активности. Ђачка дружина „Развитак“ већ 132 године помаже развој литерарног дара и у свом часопису објављује прва дела будућих значајних књижевника. Из наше школе потекла је иницијатива за одржавање Српске филозофске олимпијаде СОФИЈА, чији смо домаћин већ више од десет година. Изучавање нових технологија могуће је у секцији за примењену физику, популарној роботици. Музички таленти развијали су се у хору „Лазарице“, а сада у Ансамблу Пожаревачке гимназије. Драмска секција са великим успехом учествује на бројним државним такмичењима. Новогодишњи кошаркашки турнир има традицију која траје скоро шездесет година., каже директорка Гимназије Данијела Жуковски.
Настала у Кнежевини Србији, аутономној области Османског царства, развијала се у независној Краљевини Србији, пролазила, као и српски народ, кроз све недаће светских ратова, мењала се и прилагођавала променама у држави и друштву, у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, па и сада у Републици Србији, Гимназија у Пожаревцу и даље представља значајну образовну и културну институцију нашег краја. Ова школа наставља своју Бескрајну причу.
Ана Влајовић, проф. историје у Пожаревачкој гимназији