За успешност неговања влашког језика међу млађим генерацијама задужени су и у значајној мери заслужни просветни радници ангажовани на изборном основношколском предмету „Влашки говор са елементима националне културе“. Сви они, према Плану сталног стручног усавршавања, похађају одговарајуће семинаре. Акредитација се остварује код ЗУОВ-а, а за националне мањине, најчешће, код Педагошког завода Војводине. Трајање акредитације је три школске године.  

На тај начин, осигурава се „људска инфраструктура“, што је посебно важно с обзиром на то да бројност ђака који бирају влашки као изборни предмет нараста из године у годину. Отуда ће, како наводе у Националном савету Влаха, процес надаље бити интензивиран, уз стално праћење реалних потреба.  

Ове године, отишло се корак даље у правцу интеркултуралности, која се темељи на интерактивном суживоту различитих етницитета.  

Конкретно, Тим за образовање при Националном савету Влаха, који се бави Планом и програмом за учење влашког говора у основним школама и израдом уџбеника и радних свезака, одлучио је да акредитује семинар под називом „Препознатљивост наших националних култура“, заједно са  просветним радницима Словачке, Буњевачке и Бошњачке националне заједнице.

Семинар је по први пут акредитован са више националних мањина и, судећи по исходу првог, реч је о квалитативно новом и вишеструко значајном подухвату.  

Први је одржан у неготинском селу Прахову. Реализатори су мр Татјана Дражиловић, магистар дидактичко методичких наука, др Светлана Золњан, чланица Националног просветног савета и координаторка за образовање Националног  савета словачке нациоаналне мањине. 

На семинару је примере добре праксе, са исходима наставе и учења, као и уџбеник на словачком језику представила Татиана Нађ, екстерни спољни саветник Школске управе Нови Сад. Део влашке културе, обичаја и досадашње уџбенике представила је мр Даниела Пејчић, магистар дидактичко методичких наука.  

– У договору са др Светланом Золњан, преставницом словачке националне мањине, покренули  смо сарадњу и договор о акредитацији. Они су у томе искуснији од нас и зато смо одлучили да семинаре организујемо заједно. На тај начин размењујемо искуства са колегама и колегиницама који раде у подручјима где наставу похађају деца различитих националних мањина. Циљ нам је да разменимо искуства на тему реализације наставе, као и помоћи око уџбеника. Такође, желимо да и другим колегама, колегиницама и предметним наставницима, без обзира на то да ли предају језике националних мањина или не, учинимо доступним могуће начине да у својим плановима рада реализују овакве и сличне часове, као и да са њима поделимо начине да се елементи националне културе уврсте у наставу различитих предмета, наглашава Даниела Пејчић, магистар дидактичко методичких наука. 

 Иначе, мр Пејчић се обратила и на почетку првог семинара речима које исказују суштину целокупне идеје: 

– Циљ нам је да разменимо искуства са другим националним мањинама, са другим колегама и колегиницама, јер верујемо да је важно да научимо једни од других и једни о другима. То подразумева поштовање свих култура, свих вероисповести, обичаја, различитих од наших, дакле, неговање опште толеранције, да живимо једни са другима и поштујемо једни друге.

Мр Татјана Дражиловић и мр Даниела Пејчић сагласне су у одлучности да богато искуство које су имале на првом семинару наставе и у другим крајевима Србије, где год се буду пријављивали просветни радници.  

Иначе, семинар доноси осам бодова и има ознаке K2, П3.

Финансијску подршку у организацији пружио је Национални савет влашке националне мањине у РС, уз подршку Националног савета словачке националне мањине у РС и Покрајинског секратаријата за образовање, управу, прописе и националне мањине-националне заједнице.

ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ ЈЕЗИК

Йнвацăм уњи дй ла алцй шй уњи дй алцй

Дй мјерћигу лу пазйту лу љимба влахилор йнтрă брйњиљи аље ћињерје йндаторац йс ку марје фајдă наставњиш́и карје йнвацă предмјету дй аљес „Вуорба влахилор ку елементуриљи дй културă“. Туоц јеј прă Плану дй йнојит струка , аскултă семинарурј карје љи трйабује. Акредитацйја сă лукрă ла ЗУОВ, дăр дй етницитјетурј, мăјйндатă, ла Педагошки завод лу Војводина. Акредитацйја трајашће три ањи шкуољи.

Йн аăла фијал, сă сигурисйашће „инфраструктура лумњи“, ш́е је ку марје вријад прйнту аја кă нумару лу школарј карје аљег љимба влахилор ка ун предмјет дй аљес кријашће дйн ан йн ан. Дй аја, кум спун йн Савјету влахилор, процăсу даиш́ наинће о сй фије нађит мăј рйапиђе, пазйнд йнтуотдйуна трјабă дйитăнă.

Йн аăста ан, са мијерс ун паш йнаинће кйтрă интеркултуралност, карје сй радзймă прă комуникацйје шй трај йнпреуна лу мулће фијалурј дй етницитјетурј.

Адйнс, Тиму дй йнвацамйнт йн Савјету влахилор, карје сй бавăск ку Плану шй програму дй йнвацат љимба влахилор йн шкуаље пйнă ла аоптља ан шй фаш́иарја лу кăрц шй кăрц дй лукрат, а пус йн гйнд сй акредитује семинарј ку нуме „Куноскуту лу ануаштре културј лу етницитјетурј“, йнпреуна ку наставњиш́и дйн атницитјетуриљи лу Словијаш́, Буњевц шй Бошњиаш́.

Семинару је мај йнтйњ акредитујит ку мај мулће етницитјетурј, дар кйнд вјеђем кум а трекут мај йнтйњ, вуорба је дй уну ноу ку марје врад семинарј шй лукру ку марје фајдă.

Алдйнтйњ је организујит йн сату његоћинулуј Прахово. Рализатуорји йс мр Татјана Дражиловић магистар дй дидактичко методичке науке, др Светлана Золњан, ћланица лу Национални савјет дй йнвацамйнт шй рйндујељњика дй йнвацамйнт йн Савјету словакилор.

Ла сјеминару примјерурљи дйн лукру бун, ку йсходурљи йнвацамйнтулор, ка шй карћа дй йнвацат прй љимба лу Словаш́ карје а аратат Татиана Нађ, екстерни савјетњику дйн упрауа Шкуаљилор йн Нови Сад. О парће дй култура влахилор, ађетурј шй кăрцйљи а аратат  Даниела Пејчић, магистру йн наукă дй дидактикă шй методйкă.

-Йн вуорбă ку  др Светлана Золњан, карје афуост дйспрă етницитјету лу Словаш́, ам йнш́епут сулукрарја  шй вуорба дй акредитацйје. Јеј мај дамулт лукрă шй прйнту аја ној ам фаш́а семинарји йнтроуна ку јеј. Аша о сй трампујим ануастрă шћијарје йн лукру ла шкуалă унђе сй шкуалује копији дйн аљелалће етницитјетур. Ануостру циљу сй трăмпујим шћијарја ла йнвацат шй ла скрису ла кăрц. Јар аша вријем сй аж́утам лу колегиљи нуаштре макйрă дйкă йнвацă ор ну йнвацă копији љимба лу етницитјетурј сй ајбе ла шкулă ашă ш́асурј, ка шй  сй йнпарцим ку јеј аја кум сй ајбе йн алор планурј дй йнвацт  елемјентурј дй култура етницитјетулор, шй йн аљелаће предмјетур, спуње Даниела Пејчић, магистру йн наукă дй дидактикă шй методйкă.

 Мр Даниела Пејчић ла йнш́епуту лу семинар а спус:

– Ануостру циљ је сй трăмпујим шћијарја ку колегурљи, кй кређем кй јиастă трйабујалă йс йнвацăм уњи дйлă алцй шй уњи дй алцй. Атунш́а трйабује сй поштујим култура лу туоц, сй трајим йн паш́е шй сй њи поштујим.

Мр Татјана Дражиловић шй мр Даниела Пејчић а спус кй аста ш́е а йнвацат ла аăста семинар алдйнтйњ врјеу сй ђија лу туоц оћитăљ шй наставњиш́ йн туот крају лу Сйрбија унђе јеј вријеу.

Ла аста семинар сй добйнђијашће уопт бодурј шй је йнсамнат  К2, П3.

Ку финансиј а аж́утат  Савјету влахилор, шй а сприжоњит шй Савјету словакилор йн РС шй Секретаријату дй йнвацамйнт шй прописурј дй етницитјетур йн покрајинă.