Жетва озимих стрних жита рода 2022-2023. године приведена је крају. Ово је најспецифичнија година по питању агрометеоролошких услова посматрано у протеклих тридесет година, кажу из Пољопривредних саветодавних и стручних служби.
-На самом старту имали смо повољне услове за сетву и уједначено ницање, тако да је у оптималном року посејано од 60-70 % планираних површина у зависности од подручја. Зима је била изузетно блага са малом сумом снежних падавина. По питању падавина у пролећном периоду је пало највише кише као и на самом крају вегетације. Укупна сума падавина од новембра до јула је износила 773 литра по метру квадратном са укупно 74 кишна дана, што је довољна за вегетациони период пре свега пшенице, али са изразито неповољним распоредом. Управо велика количина падавина и повољне дневне температуре у пролећном периоду, довеле су до развоја великог броја болести листа и класа, које су знатно утицале на смањење приноса хлебног зрна, каже дипл. инг, ПССС Пожаревац Јоргованка Влајковац.
И овог пута се показало да правилна примена агротехничких мера има велики утицај на висину приноса. Сви пољопривредни произвођачи који су применили све агротехничке мере кад треба и како треба, са посебним значајем на моменат примене заштите усева од болести, постигли су стабилне приносе на својим парцелама.
Специфичност краја вегетације у овој години се огледа у падавинама које су допринеле да се продужи фаза наливања зрна и сачувају последња три листа, што је довело до процента смањења штета од болести. Управо из разлога, да ли су правилно примењени третмани заштите од болести, ове године је велики распон у приносу и креће се од 3.000 кг/ха до 7.500 кг/ха.
Што се тиче комерцијалног квалитета пшенице на откупном месту, пре свега хектолитарска маса зрна пшенице на почетку жетве је била и 80,00, али под дејством падавина пред крај жетве било је парцела где је хектолитар био и 70,00 што је испод минимума стандарда.
Сама анализа производње је још једном показала да сви пољопривредни произвођачи који су све агротехничке мере применили кад треба и како треба постигли су на својим парцелама стабилне приносе. Просек приноса по хектар хлебног зрна ове године за подручје Браничевског округа је око 5.000 кг/ха.