Према Закону о спречавању дискриминације, израз „особа са инвалидитетом” означава лице са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном, или емоционалном онеспособљеношћу. Такве особе, услед друштвених и других препрека, немају могућности, односно имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности, уз употребу техничких помагала или служби подршке.
У Србији, Према подацима републичког Савеза глувих и наглувих, живи 12.000 глувих, а око 100.000 наглувих особа. Према неким проценама, готово свака трећа особа има неки степен оштећења слуха.
Тиха мањина
У свакодневици, глуве особе су „тиха мањина“. За њих који живе у свету где је њихов језик познат тек неколицини, они сами имају проблем да адекватно репрезентују себе у том свету. Из искуственог рада са њима, Бошковић додаје да је тај осећај сличан животу у страној земљи.
-Чести су случајеви када се осећају фрустрираним у ситуацијама када треба да изнесу своје одређено мишљење, а други нису у стању да их схвате. Такође, осећају се изолованима и искљученима, ако су у присуству „чујућих“ особа које их не укључују у разговор. Осећај слободе је немерљив када су у прилици да путем употребе и коришћења свог матерњег језика, у овом случају српског знаковног језика, када су у могућности да не само са припадницима заједнице глувих и наглувих, већ и у контакту са другим особама, могу да изразе своја осећања, мисли, жеље, потребе, мишљења и ставове, и још битније да их друга страна адекватно разуме, закључио је Бошковић.
ОБРАЗОВАЊЕ И ЗАПОСЛЕЊЕ
Тренутни статус особа оштећеног слуха у Србији, према речима секретара Међуопштинског удружење глувих и наглувих у Пожаревцу Владимира Бошковића, показује помаке у областима образовања и могућности запошљавања.
– Са одређеним степеном оштећења слуха и говора, на територији Града Пожаревца живи 450, а укупно 850 особа, узимајући у обзир Браничевски округ. Број чланова нашег удружења са потпуним оштећењем слуха и говора је 65.
Када је реч о образовању, особе оштећеног слуха имају право на приступ образовању у специјалним школама прилагођеним њиховим потребама, као и у инклузивним одељењима редовних школа, уз подршку тумача за знаковни језик. Такође, одређени универзитети пружају подршку студентима са оштећењем слуха кроз специјалне наставне материјале и тумаче за знаковни језик. Нажалост, број особа са оштећењем слуха, поготово кад је реч о онима са тежим облицима је занемарљиво мали и то је нешто на чему је неопходно у будућем периоду посебно радити. Важно је приступити већем оспособљавању и охрабривању тих лица да се одлуче за наставак школовања на нивоу високог образовања. Када је у питању запошљавање, закони у Србији забрањују дискриминацију на основу инвалидитета, укључујући оштећење слуха, те захтевају пружање разумних прилагођавања на радном месту како би се олакшао приступ послу, нагласио је Бошковић.
Организације и удружења активно раде на подизању свести о правима особа са оштећењем слуха и њиховој инклузији у друштво, пружајући подршку, едукацију и информације како би се ове особе и њихове породице оснажиле. Ипак, изазови као што су недовољна свест о потребама ове популације и недостатак приступа ресурсима и подршци и даље постоје, наглашавајући потребу за континуираним унапређењем законских оквира и друштвене свести у циљу остваривања пуног и равноправног учешћа особа са оштећењем слуха у друштву.
У Округу један тумач и један преводилац
У Србији тренутно има само 22 тумача и преводиоца за српски знаковни језик, а на територији Града Пожаревца и браничевског округа један тумач и један преводилац за српски знаковни језик. Оволики број тумача и преводилаца за српски знаковни језик је недовољан да увек задовољи потребе свих глувих особа које се суочавају са изазовима у приступу основним правима као што су образовање, здравствена заштита, запошљавање и учешће у друштвеним активностима. Недовољан број тумача за знаковни језик ограничава њихову могућност да у потпуности разумеју информације и да се активно укључе у друштво. Потребно је улагати у обуку нових тумача и преводилаца за српски знаковни језик како би се пружила адекватна подршка глувој популацији. Такође, важно је подизати свест о значају ових стручњака и осигурати приступ тумачима у различитим сферама живота, осигуравајући тиме равноправност и инклузију особа оштећеног слуха у друштву.
У ОКРУГУ 850 ОСОБА СА ОШТЕЋЕЊЕМ СЛУХА
Међуопштинско удружење глувих и наглувих у Пожаревцу које покрива седам општина браничевског округа и Град Пожаревац, брине о 850 чланова, од којих је око 450 са територије Града. Стопостотно оштећење слуха и говора има 65 чланова Удружења, док су сви остали са делимичним оштећењем.
Удружење је основано 1955. године и представља једину релевантну организацију која се бави проблематиком и питањима од суштинског значаја за популацију глувих и наглувих лица, како на територији града Пожаревца, тако и на подручју читавог Округа.
Знаковни језик је од суштинског значаја за комуникацију са особама оштећеног слуха у Србији, али, иако је важан, често је недовољно препознат и адекватно подржан у друштву. Знаковни језик се користи као природан језик глуве заједнице у Србији, где је део културе и идентитета особа са оштећењем слуха. Међутим, употреба знаковног језика није у потпуности интегрисана у различите сфере друштва. Јавни простори, образовне установе, здравствене установе и јавне манифестације често нису прилагођени особама које користе знаковни језик. Недовољан број тумача за знаковни језик и недостатак едукације о знаковном језику доприносе отежаном приступу комуникацији и информацијама за ове особе.
-Преводилачки сервис за српски знаковни језик при нашем удружењу, постоји од 2011. године. Тренутно су у њему ангажоване две особе, тумач и преводилац за српски знаковни језик. Спроводи се свакодневно, у редовним терминима, током радне недеље од 9 до 15 часова, а четвртком и у вечерњим сатима од 18 до 22 сата. У случају потребе и по хитним позивима, особе оштећеног слуха практично на услуге сервиса могу да рачунају током 24 часа свих 7 дана у недељи, наглашава Бошковић.
М. П.