Уочи великог српског празника Савиндана, 25. јануара у Брадарцу су се традиционално окупили мештани овог села са бројним пријатељима и гостима, славећи првог српског архиепископа, просветитеља Саву.
Уз благослов оца Симеона, под покровитељством Града Пожаревца, манифестацију су организовали манастир Рукумија, Месна заједница Брадарац, Основна школа „Свети владика Николај“, Културно – уметничко друштво „Брадарац“ и Удружење жена „Млавски цветови“ из Брадарца.
Све од 1219. лета господњег када је Свети Сава хиротонисан и постављен за првог поглавара нове аутокефалне српске цркве па до данас, наследници Савиног трона благосиљају своја православна чеда.
О нашем духовном препородитељу од чијег нас рођења дели 855 година, а 788 година од упокојења, беседио је игуман манастира Рукумија отац Симеон.
-Свети Сава је најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, рођен 1169. године. Са својих 17 година отишао је на подвиг на Свету Гору по Божјем промислу. Тај подвиг је трајао пуних 50 година и у својој 67. години Сава је скончао у Трнову, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Монашки труд своди се у најкраћим цртама на пост, молитву и милостињу. Дакле, ако човек хоће да пође Савиним путем потребно је да се пробуди, покаје, очисти и причести. Тако се човек враћа Богу. Наша жеља да Богу послужимо може бити подстакнута нечијом молитвом. Све борбе и припреме у манастиру Светом Сави су послужили да изврши задатак који му је од Бога дат, да свој народ просветљава истином. Бог живи молитвама Светога Саве и наших предака, казивао је отац Симеон.
Ова манифестација која чува српску традицију и веру од заборава одржава се од 2001. године у Брадарцу. Подршку у њеној организацији сваке године пружа пожаревачка локална самоуправа.
Заменик градоначелника Пожаревца Предраг Мијатовић је нагласио да је Свети Сава задужио Србију не само кроз утемељење Српске православне цркве, већ и као ктитор и инспиратор многих цркава и манастира којима се данас поносимо.
-Ти верски објекти, међу којима посебно сија манастир Хиландар, такође су део и светске баштине. Тиме је Свети Сава учинио много на нашем идентитету, како оном међу нацијама и народима, тако и нашем личном, духовном. Светска историја свакако памти још свестраних личности попут њега, али је изузетно мали број оних који су имали толики утицај на свој народ у више области. Данас у Брадарцу славимо име онога који је за време земаљског живота био чувени духовник и ходочасник, али и законодавац и дипломата. Свакако најзначајнији резултат његове дипломатије била је аутокефалност српске цркве која је издејствована захваљујући великом утицају који је имао на европским дворовима. Захвални смо му што је тиме православље устоличено као примарна вероисповест код Срба. Захваљујући великом угледу који је уживао тада, а и сада у свом народу, после њега није више било покушаја масовног преласка у друге вере и вероисповести. Учио је свој народ оно што и данас српске школе уче своје ђаке, а то је да поштују све друге људе различитих религија и да човеку суде само по томе да ли је добар или не. Слава Свети Сава је прихваћена као школска слава управо због мноштва поука које је он током живота давао људима око себе, нарочито деци, рекао је Мијатовић.
У културно – уметничком програму наступили су ученици и хор ОШ „Свети владика Николај“, КУД „Брадарац“, хор манастира Рукумија „Преподобни Роман Слаткопојац“, вокална солисткиња Марија Стојићевић и текстописац Биљана Стојићевић.
Д.Динић