„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Школски лекари за нову Гимназију – 5.фебруар 1928.
Школски лекари др Лаза Бесарабић и др Босиљка Будимир поднели су директору гимназије Маринку Станојевићу, извештај о стању зграде у коме су навели да је „влажна и разривена, права руина“. На крају су констатовали: ,,Идемо толико далеко, да речемо, да је боље – здравије, да деца уче у дворишту на чистом ваздуху, него у оваквој згради, што се зове ,,Пожаревачка гимназија.“ Директор Станојевић је овај извештај одмах проследио Министарству просвете са молбом ,,за службену интервенцију за подизање нове школске зграде.“ Молба је услишена, нова зграда зидана је етапно и усељена 1939. Гимназија је у њој била све до 1973. када је пребачена у некадашњу Учитељску школу у Улици Симе Симића.
Преминуо покретач Браничевског весника – 5. фебруар 1975.
У Нишу је преминуо и у Саборној цркви сахрањен Епископ Браничевске епархије др Јован (Илић), световно Јордан А. Илић. Био је епископ Браничевске епархије након смрти Митрофона (Рајића) у периоду од 23. јануара 1932. до 7. октобра 1934. За време управљања у Пожаревцу покренуо је лист ,,Браничевски весник“ и спровео црквену организацију на основу новог Устава Српске православне Цркве. После Пожаревца прешао је за епископа Нишке епархију где је остао до краја живота.
Почетак градње два базена – 6. фебруар 1986.
После много година ишчекивања, на простору спортског центра отпочела је градња два отворена базена: олимпијског у размерама размера 25 x 50 м. и дечијег величине 8 x 12 м. Према изјави Мирјане Тацић, урбанисте Секретаријата за стамбено-комуналне послове СО Пожаревац, осим ових у плану је и трећи базен затвореног типа са свим пратећим садржајима. На простору поред базена на површини од 17.250 м/2 било било је предвиђено отварање куглане и мини голфа, уређење терена за одбојку, тенис и друге мале спортове, ресторан…. Инвеститори овог пројекта били су СИЗ за одмор и рекреацију и СИЗ за управљање грађевинским земљиштем, а пројектант и извођач радова ,,Бродоимпекс“ односно ГИК ,,Стиг“.
Аплаузи за „Бој на Косову“ – 8. фебруар 1842.
Прво Пожаревачко позориште извело је представу ,,Бој на Косову“ или ,,Милош Обилић“. У сали је било присутно преко 200 гледалаца, а међу њима и Стефан Стефановић – Тенка, члан Државног савета. Представа је била веома посећена и поздрављена бурним и дуготрајним аплаузима.
Припремио: З. Стокић