На подручју Браничевског округа под озимим стрним житима посејано је између 37.000 и 40.000 хектара, од чега је под озимом пшеницом посејано око 30.000 хектара, а осталих десетак хиљада хектара заузимају озими јечам, озима раж и озими тритикале. У наредном периоду пољопривредни произвођачи сву пажњу треба да усмере на прихрањивање усева, јер је то једна од агротехничких мера од које зависи висина приноса.
Током целог вегетационог периода, за постизање високих и стабилних приноса, усевима озимих стрних жита потребно је континуирано снабдевање водом и храњивим елементима. У току вегетационог периода критични моменти су фаза бокорења и фаза влатања и управо су тада потребе биљака за храњивим материјама (NPK) најизраженије. У критичним фазама посебна потреба биљака је потреба за азотом, односно за азотним ђубривима. Зато је прихрањивање озимих стрних жита једна од најзначајнијих агротехничких мера која директно утиче на висину приноса. Усеви озимих стрних жита у наведеним фазама формирају капацитете за принос, па уколико тада нема довољно азота, оствариће се нижи приноси без обзира на даљи ток вегетације. Пошто је азотном ђубриву потребно одређено време за деловање, са прихраном треба кренути када се температуре ваздуха устале изнад позитивних вредности и биљке изађу из периода мировања. Уколико није урађена агрохемијска анализа земљишта, количину азота за прихрањивање је могуће одредити и проценом на терену.
Предност у прихрањивању имају усеви на парцелама које нису добиле NPK хранива пре основне обраде, где су предусеви сунцокрет и соја, усеви из ранијих рокова сетве, усеви који имају оштећења од ниских температура и усеви код којих је употребљено декларисано семе. На избор азотног ђубрива утиче реакција земљишног раствора. На земљиштима неутралне и благо алкалне реакције предност има УРЕА, док на киселим земљиштима треба искључиво користити КАН. Због бољег усвајања азота, препорука је да се прихрана обави у два наврата. Прво прихрањивање са 2/3 планиране количине азотног ђубрива у фази бокорења, а друго од 20 до 30 дана после првог, са остатком азотног ђубрива. Оптимална доза азота се мора кориговати према захтеву сорте, густини усева и року сетве. Нормалнним склопом се сматра онај у којем има 450 до 500 биљака по квадратном метру. Уколико је број биљака већи од 500 по квадратном метру, количину азота у прихрани треба смањити за 10 одсто на сваких 50 биљака више. Ако је склоп биљака мањи од потребног, количина азота се на исти начин увећава.
За пуни ефекат прихрањивања, потребно је најмање 10 литара кише по квадратном метру (одмах након прихрањивања), затим да се температуре ваздуха устале изнад 5 стeпени целзијуса, да се елиминишу корови и штеточине, као и да се током вегетације одржава здравље биљака.