Циљ резидбе је да се на свакој воћки успостави равнотежа између вегетативног и генеративног потенцијала. Један од најважнијих послова у засадима јесте зимска резидба. За правилно извођење зимске резидбе основни предуслов је правилно формирање облика круне. Уколико су направљене грешке у формирању правилног облика круне, поготово ако гране нису разведене, резидбом је касније тешко успоставити равнотежу између родности и вегетативног пораста.
Примарни задатак резидбе у циљу образовања цветних пупољака у унутрашњости круне је да она буде добро осветљена. Воћке се режу према морфолошким особинама родних гранчица, интензитету вегетативног пораста и количини и стању родних пупољака. Може се рећи да се свака врста и сорта орезује посебно. Примарни задатак резидбе у циљу образовања цветних пупољака у унутрашњости круне је да она буде добро осветљена. Потребно је избацити све поломљене гране, оне које се укрштају и засењују једна другу. Након тога се проређују леторасти и мора се водити рачуна о роду како за ову тако и за наредну годину.
Број пупољака са диференцираним цветним зачецима првенствено зависи од сорте, али и од старости воћака, комбинације сорта/подлога… Тип родних гранчица који доминира може да се мења из године у годину, тако да је сваке године потребно урадити анализу за све типове родних гранчица. Резидбом мора да се остави довољан број летораста да би се на њима у току године формирале квалитетне родне гранчице које ће донети род наредне године. Kада их има много прореде се и оставе само оне умерено бујне. У доњем делу круне остављају се развијенији једногодишњи леторасти, док се у горњем делу одабирају краћи. Нормалан раст летораста (интегрална производња) сматра се од 20 до 40 центиметара. Ако је пораст јачи, стабла треба више оптеретити родним пупољцима, а ако је пораст слабији, треба оставити мањи број родних гранчица да би стабла ојачала.
На основу броја родних пупољака одређује се интензитет резидбе. Из практичних искустава имамо случајеве да родне гранчице у пролеће не дају цветове или не дају нормално развијене цветове способне за оплодњу. До ове појаве долази због измрзавања или недовршеног процеса диференцијације зачетака цвета у пупољцима.
У пракси се све више кратка резидба замењује дугом резидбом, где се двогодишње гране не прекраћују. Дугом резидбом се смањује бујност воћака, боље је формирање цветних зачетака, лакше је хемијско проређивање плодова, боља обојеност и смањено отпадање плодова.
Милена Зафировић, дипл. инж. у ПССС Пожаревац