Ускладиштено жито и производе од жита напада и оштећује велики број организама као што су инсекти, гриње, микроорганизми и глодари. Најпознатије врсте из реда Coleoptera (тврдокрилци) су жишци фамилија Curculionidae, а из реда Lepidoptera (лептири), мољци из фамилија Gelechiidae и Tineidae. Секундарне штеточине нападају само оштећена жита у току жетве, транспорта или чувања у неадекватним складишним условима. Поред инсеката, значајне губитке у сладишту, проузрокују својом активношћу глодари, као најзначајнији су сиви и црни пацов и домаћи миш.
Заштита ускладиштеног жита од штеточина се ослања на примену превентивних мера и мониторинг штеточина, док се директно сузбијање, посебно коришћење хемијских метода заштите, предузима само када је то неизбежно.
Хемијске мере подразумевају примену контактних инсектицида или фумиганата. Примена ових инсектицида је и поред низа недостатака које носи са собом и даље најзначајнији сегмент интегралног програма сузбијања складишних инсеката и гриња. Контактни инсектициди имају низ предности у односу на фумиганте јер су мање опасна за лица која врше третирање, сузбијају инсекте и спречавају нове инфестације ускладиштених производа у периоду од неколико месеци. Ови инсектициди су намењени за третман ускладиштеног простора и за третман биљних производа при уношењу и складиштењу. Највише се користе једињења из групе органофосфата и пиретроиди, а избор инсектицида зависи од прописа и потреба сваке државе. У нашој земљи за ову намену регистровано је више препарата на бази малатиона и пиримифос-метила из групе органофосфата и делтаметрина и циперметрина из групе пиретроида.
Драгана Урошевић, дипл.инж. заштите биља у ПССС Пожаревац