Рођена и спортом почела да се бави у Кучеву, Александра Милетић је данас стандардни играч Женског рукометног клуба „Слога” Петровац на Млави који се након победе у Бору у плеј офу од овог маја надмеће у Супер Б рукометној лиги Србије. Као члан тима који уз успешно надметање остварује сјајне резултате како у Лиги тако и на Спортским играма младих и бројним надметањима, почетком ове године на традиционалном турниру „Хазена“ у Новом Саду проглашена је за најбољег стрелца. Како је још увек ученица средње школе, талентована Александра дане распуста проводи уз родитеље Марију и Дарка у родном Кучеву и користи прилику да се сретне са старим друштвом. То је била прилика да је упознамо и представимо њен таленат.
– Рођена сам сам маја 2005. године и одрастала у Кучеву, на обали златоносног Пека и сокацима лепог градића окруженог јединственом лепотом предела овог дела Хомоља. Наравно, ти дани нису могли да прођу без обавезног сусрета са другарима, зими на снегу, лети уз лопту и све игре које овај спортски реквизит пружа. Но, иако нам нису били страни вожња бициклом, јурке и сличне дечије игарије, за разлику од друштва увидела сам да ме је највише привлачила лопта а између две ватре, одбојка и добацивање били су основ за неки „прапочетак“ мог уласка у спорт. Кажем „прапочетак“ јер лопта као прва љубав ипак није била улазница за свет којим се данас бавим, већ – џудо који сам почела да тренирам са озбиљним амбицијама. Како је моја другарица играла рукомет, слободно време сам користила да идем са њом и пратим како тренира и игра, а имајући у виду да је њена мама била тренер и веома квалитетно и зналачки радила са младима, у мени се пробудила она стара љубав за лоптом. Није прошло много времена да и сама уђем на терен и џудо заменим рукометом, сећа се Александра додајући да је њен први сусрет са лоптом мало мањег обима на коју је као девојчица навикла, за њу протекао сјајно те убрзо постаје члан Рукометног клуба „Кучево“.
ИЗ КУЧЕВА У ПЕТРОВАЦ
Савладавши основе, стиче место у Женској рукометној екипи града у коме је одрастала и усавршавала се не запостављајући школске обавезе. У то време почиње да похађа и рукометни камп „Растимо“ и више пута бива проглашава за младу наду рукомета.
– Имајући у виду да сам од појединих колегиница сазнала да су у Петровцу на Млави услови за тренинг и игру бољи и да постоји могућност усалаглашавања термина са обавезама, 2017. године у договору са родитељима одлучила сам да дођем у не тако далеки градић на обали реке Млаве и обучем дрес Рукометног клуба „Слога“. У Петровцу настављам школовање и сада похађам Гимназију „Младост“. Како су нам тренинзи усклађени са школским обавезама, имам индивидуалне тренинге и могу да организујем дан према сопственом плану, објашњава Александра Милетић.
У ДРЕСУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ
Посебно се интересујући за њено ангажовање у кадетској репрезентацији Србије, на ово питање наша саговорница каже:
– До репрезентације сам дошла трудом и радом на себи. Када сам први пут позвана, то је било изненађење првенстевно због чињенице да сам била мала и нисам тачно знала шта оба обавеза али и част представљају за онога ко обуче дрес Србије. Но, не могу да сакријем како сам била пресрећна и поносна на себе. Када је о наступима реч, у сећању си ми посебно утакмице против Хрватске. Када је о раду реч, највећу подршку и поверење даје нам тренер Зоран Барбуловић док са вама могу да поделим и срећу што од наредне сезоне, у време када почиње европско рукометно првенство, прелазим у јуниорску репрезентацију Србије
Када је о ангажовању у матичном клубу „Слога“ реч, основ за све су тренинзи.
– Сваки од тренинга започињемо истезањем и загревањем након чега увежбавамо одбрану или напад, све под будним оком и саветима тренера Срђана Илића. Иначе, мој радни да почиње у 6 сати након чега доручкујем и одлазим у школу. После наставе и ручка одлазим на тренинг а преостали део времена посвечујем учењу и припремам за наредни школски дан. Уз тенера, за овакав животни темпо велику подршку имам од родитеља а свакако да највећи елан добијам у свакој новој победи, квалитетној тимској игри и заједничкој борби за надмоћ у игри и врх табеле. Тако протичу моји спортски дани: у трци за лоптом и што бољим резултатом, прича Александра.
– Како се лагано приближава и крај мог средњошколског периода, већ почињем да правим план у два смера. Најпре, наставићу образовање највероватније на Факултету спорта и физичког образовања Универзитета у Београду и паралелно веома озбиљно наставити са каријером у рукомету. Да ли ће то бити неки од клубова у земљи и иностранству, за такву одлуку још увек има времена, закључује Александра Милетић.
Влада Винкић
