Више врста фитопатогених бактерија проузрокује бактеријску трулеж кртола кромпира. Најчешћи су узрочници бактерије из рода Pectobacterium. Заједнички симптоми болести, без обзира на то која је бактерија узрочник су влажна трулеж кртола или трулеж приземног дела стабла и увенуће биљака.
-Најчешћи узрочник влажне трулежи је фитопатогена бактерија Pectobacterium carotovorum. Ова бактерија проузрокује трулеж плодова корена и кртола у пољу и у складишту (кромпир, шаргарепа, целер, карфиол, купус). За развој болести у пољу посебно погодује висока влажност земљишта. У таквим повољним климатским условима заражене кртоле могу се распасти већ у земљишту, а из њих се појављује велики број бактерија које могу заразити околне биљке. Код биљака које имају мањи интензитет заразе у пољу, могу се уочити јачи симптоми заразе на кртолама у складишту, посебно у оним складиштима где није могуће контролисати влажност ваздуха и вршити проветравање кромпира.У складишту се болест може механички пренети са заражених кртола на здраве кртоле додиром, а посебно су осетљиве кртоле које су већ заражене гљивицама пламењаче и тада настају секундарне инфекције, истиче Звездана Јовановић, дипл. инж. у ПССС Пожаревац.
Pectobacterium astrosepticum проузрокује трулеж приземног дела стабла кромпира познату под називом црна нога. На биљкама кромпира у пољу може се видети увенуће и жућење листова, слабији раст као и увенуће целих биљака. Заражене кртоле су примарни извор заразе, а развоју болести погодују високе температуре и висока влажност.
У Србији се спроводи посебан надзор у кромпиру где се тестирају сви узорци семенског кромпира из увоза, а по програму мера у оквиру мониторинга, пољопривредне стручне службе врше визуелни преглед усева кромпира у току вегетације, кртола као и узимање узорака за лабораторијско тестирање у случају сумње. Присуство бактерија у семенском кромпиру један је од основних разлога за ширење, поред влажности земљишта, коришћења сечених кртола и употребе оштећених и заражених кртола приликом вађења. Неадекватни услови складиштења и температура такође утичу на ширење бактерија. Треба водити рачуна приликом увоза меркантилног кромпира. Основни извори заразе овим патогеном су употреба заражене кртоле кромпира и вода за наводњавање.
-Препоручују се превентивне мере које подразумевају сетву отпорних сорти и сертификацију садног материјала. Неопходно је поштовање плодореда, избегавање претераног наводњавања, избегавање поља са лошом дренажом, рано вађење кртола или вађење током сувог времена. Потребно је уклонити самоникле биљке кромпира и симптоматичне биљке, обезбедити адекватну вентилацију током складиштења. Када се болест једном развије није могуће сузбијање средствима за заштиту биља, закључује Звездана Јовановић.
- Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства
Д.Д.