„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
6.децембар 1834.
У Пожаревац је стигла Петрија-Перка Бајић, старија ћерка кнеза Милоша Обреновића, како би посетила тешко болесног брата кнежевића Милана. Она је дошла из Панчева преко Ковина и Дубравице.
7.децембар 1824.
Кнез Милош Обреновић се захваљује свом брату Јовану Обреновићу, кнезу Пожаревачке нахије за послату рибу, као и за купљене коње у Цариграду који су му стигли и које он похваљује.
7.децембар 1933.
Народно позориште Дунавске бановине у Пожаревцу на турнеји у Крагујевцу, у четвртак 7. Децембра 1933. Давало је представу ,,Хокус покус“.
8.децембар 1932.
На репертуару биоскопа у Пожаревцу имали су следећи програм: Тон биоскоп ,,Шухарт“ давао је филм ,,За дужину носа“ најбољи филм Сигфрида Арна и Ернеста Веребеса; Тон филм ,,Круна“ давао је филм ,,Бич страсти“ у главним улогама Џенет Гајнор и Чарлс Фарел.
9.децембар 1834.
,,Новине србске“ дале су обавештење, да се здравље тешко болесног кнежевића Милана у Пожаревцу, се мало побољшало.
9.децембар 1910.
Прва понуда за увођењем електричног осветљења у вароши Пожаревцу, разматрано је у општини пожаревачкој.
10.децембар 1931.
Народно позориште Дунавске бановине у Пожаревцу гостовање у Смедереву започело је представом ,,Црквени миш“. У тој комедији улогу Сузи Сакс играла је Лепосава Ђорђевић, Бароа је играо Бранко Ђорђевић, а Шницла је играо Салко Репак.
11.децембар 1824.
Кнез Милош из Крагујевца извештава свог брата, кнеза Пожаревачке нахије, Јована Обреновића да је откупљена робиња (Српкиња са децом) стигла преко Пожаревца у Крагујевац код њега. Наређује му да лађе које су направљене у Лапову допреми у Крагујевац. Шаље му серџаду (простирач), ћилим на којем се муслимани клањају намаз, који му је Смуил из Цариграда, на дар послао.
11.децембар 1932.
За управника Казненог завода (затвора) у Пожаревцу постављен је Божа Павловић, ујак Милене Павловић – Барили. Новине ,,Пожаревачки грађанин“ овако су описале Божу Павловића: ,,Својом Љубазношћу, приступчношћу и предузимљивошћу г. Павловић је већ познат. Долазак г. Павловића, нашег Пожаревљанина, за управника Завода – значи гарантију за леп успех“.
12.децембар 1834.
Одлуком кнеза Милоша који се тада налазио у Пожаревцу, Димитрије Давидовић, главни и одговорни уредник ,,Новина србских“ смењен је са тог положаја, јер је наљутио кнеза Милоша објављивањем вести да је кнежевић Милан тешко болосестан. За новог главног и одговорног уредника поставио је Лазара Теодоровића.
12.децембар 1834.
Кнез Милош из Пожаревца наређује Јакову Јакшићу, благајнику да исплати хонорар Јоакиму Вујићу ,,Директору Књажеског србског театра“ у Крагујевцу.
12.децембар 1910.
Женска гимназија у Пожаревцу добила је општинску зграду – Крстину кућу (данас зграда Народног музеја у Пожаревцу).
13.децембра 1834.
Димитрије Глигоријевић – Филипеско, посланик Влашке са секретаром Гицом Опраном у Пожаревцу одесо је у конаку кнежевића Милана и Михаила, односно Дворској школи. Након краћег одмора посланика Влашке, по налогу кнеза Милоша поздравили су Стојан Симић. Аврам Петронијевић и Јосиф Милосављевић и пожелели им добродошлицу у име кнеза Милоша.
14.децембра 1824.
Јован Обреновић у Пожаревцу примио је наређене кнеза Милоша да турске дукате од 12 гроша, којих има доста, да их прима за порезу, а при том, свуда по селима каже народу да такве од трговаца не прима, јер трговци знају за Уредбу да се ти дукати из Цесарије не примају.
15.децембра 1825.
Аксентије Јанковић, живописац из Вршца извештава кнеза Милоша у Пожаревцу да је потрошио 600 форинти за три дела сликајући кнежеву породицу, па га моли да му исплати цео хонорар.
15.децембра 1877.
У два сукоба са Турцима, у Другом српско-турском рату 1877/78, ( на левом крилу 1 вод пешака и 1 вод коњаника сукобио се са 40 турских коњаника и око 100 пешака), Браничевска бригада имала је незнатне губитке, а Турци су одступили ка Нишу.
16.децембра 1910.
На Медицинском факултету у Бечу, дипломирао је Владимир П. Јовановић, син пожаревачког трговца Пере Јовановића.
Припремио: З.Стокић