Током септембра реализована су археолошка ископавања на локалитетима Градац у Крепољину и Пчелињи крш у Лазници, код Жагубице.
У питању је дугорочан пројекат Археолошког института из Београда, који се односи на сондажна ископавања и геофизичка снимања висинских утврђења у Хомољу.
Истраживања спроводи Милан Миловановић, научни сарадник Археолошког института, у сарадњи са Оливером Филиповић из Завичајног музеја Хомоља.
ГРАДАЦ НАСТАЊЕН У БРОНЗАНОМ ДОБУ
Истраживања су ове године на тврђави Градац била усмерена на простор унутар брањеног ареала, тачније на остатке фортификација и профаних објеката. Пажња је такође посвећена стеновитим рововима ван тврђаве, који су настали природним дејством.
Према досадашњим истраживањима, унутар тврђаве регистровани су остаци цркве, бедем у дужини од преко 50 метара и два профана објекта. Током овогодишњих ископавања дошло се и до нових сазнања у погледу датовања културних слојева.
Миловановић напомиње да су археолошка ископавања указала на то да је Градац првобитно био насељен у бронзаном добу, пре 4.000 година. Додаје да налази грнчарије сведоче о веома снажном рановизантијском хоризонту, у оквиру којег је највероватније подигнута прва фаза фортификација.
Пратећи писане изворе, такви подухвати могли су да се догоде за време владавине византијских царева Анастасија или Јустинијана. То је време краја 5. и средине 6. века, када варвари из правца Паноније нападају просторе Царства.
Саговорник истиче да је изненађење у овој години одсуство покретних средњовековних налаза.
Имајући у виду присуство средњовековне цркве, екипа је очекивала да у најмлађим слојевима пронађе предмете из 12–14. века, али они су врло оскудни. Бедем који је истражен широк је 1,5 метара, док на осталим местима ширина износи око два метра. Друга фаза градње могла је да се реализује за време Комнинске епоха, а наредни хоризонт насељавања догодио се након 1.284. године, када српски краљеви Драутин и Милутин освајају Браничевску земљу.
ТРАГАЊЕ ЗА ТАЈНАМА ПЧЕЛИЊЕГ КРША
Пројекат ископавања у Лазници настављен је како би се дефинисао габарит касноантичког утврђења и додатно проверила стратиграфија.
– Ове године археолошка ископавања у првој фази реализована су на јужном и источном бедему утврђења. Правац истражених одбрамбених структура говори нам да је реч о већем брањеном простору на надморској висини од 550 метара. Бедем који је испитан широк је преко једног метра и начињен од већих каменова везаних кречним малтером, каже за „Реч народа“ Миловановић и додаје:
– Међу покретним налазима највише се издвајају налази 4–6. века, који сведоче на оквирно време градње утврђења. Анализом писаних извора, подизање фортификација у атару Лазнице, Романи су могли да изведу у време царева Теодосија I, Анастасија I или Јустинијана I. Пажња је посебно била посвећена источном бедему утврђења, који ће са посебном пажњом бити испитан током наредних истраживања, имајући у виду да су у сонди пронађени уломци прозорског стакла који указују на присуство објекта у близини.
Филиповић истиче да је ареал Пчелињег крша идеална позиција за спровођење визуелне детекције, са које се уочавају узвишења у чијем су окружењу подигнута некадашња насеља: Шетаће на Малом Вукану, Грац на Јежевцу, Градац у Крепољину, Зад у Рибару, Стража у Жагубици и Потај чука код Жагубице.
Сва та налазишта имала су, дакле, комуникацију са Пчелињим кршем, која је даље омогућавала међусобну сигнализацију ватром у случају надолазећег непријатељског напада.
Археолошка екипа се, пре свега, захваљује Министарству културе Владе Србије и Завичајном музеју Хомоља у Жагубици, који су омогућили финансирање пројекта. Посебно захваљује директору Музеја Хомоља Саши Илићу и председнику Општине Жагубица Сафету Павловићу, који су, поред обезбеђених средстава, пружили снажну моралну и техничку подршку за реализацију овогодишњих радова.
Милан Миловановић још подсећа да Хомоље представља велики потенцијал за проучавање природних, језичких, верских и духовних вредности овог краја, који ће у будућности свакако бити тема детаљнијих истраживања, о чему ће шира јавност бити обавештена.
Фотографије: Археолошки институт, документација пројекта