„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Реч је о занимљивостима које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Отворен Дом пожаревачког женског друштва – 3. новембра 1935. године
Свечано је отворен нови Дом пожаревачког женског друштв, уз присуство изасланика и делегата из Београда, Земуна, Новог Сада, Крагујевца, Ужица, Зајечара… Пригодан говор одржала је председница Друштва Катарина Петровић, а о хуманом раду говорила је Љубица Јовановић, чланица овог друштва.
Зграда Дома подигнута је на темељима некадашњег старог Дома који је срушен, а градња новог објекта започета је 1934. по пројекту и под надзором пожаревачког инжењера архитектуре Светислава М. Симића (1899-1977).
Дом је имао све услове за рад Женске раденичке школе, Ћилимарске школе и Школе за трикотажу, а поред тога имао је и своју трпезу у којој су се бесплатно хранила 32 социјално угрожена ученика. Зграда се налазила у Улици Александра Николајевића, садашњој Лоле Рибара, у којој је данас Медицинска школа.
Рођен Боривоје Динчић – 3. новембра 1941. године
Рођен је Боривоје Динчић, познатији као Бора мечка, најсвестранији и најбољи спортиста у Пожаревцу од 1956. године, па све до данас. Спортом је почео да се бави од 1950, као пионир у Фудбалском клубу „Млади радник“, у свим селекцијама. Био је голман подмлатка 1959. ФК ,,Млади радник“ и голман првог тима, капитен Омладинске фудбалске репрезентације Србије, одбојкаш ОК „Металац“ и ОК „Железничар“ Пожаревац, потом јуниорски одбојкаш репрезентације Србије, боксер у подмлатку БК ,,Железничар“ Пожаревац, центарфор ФК ,,Млади радник“, кошаркаш КК ,,Млади радник“, одличан стонотенисер и један од најбољих рукометаша.
За постигнуте резултате награђен је Повељом спорта Браничевског округа 1992. Две године касније проглашен је животном легендом спорта Браничевског округа, а 2000. за најсвестранијег спортисту 20. века Браничевског округа.
Учитељу одобрена годишња плата – 5. новембра 1856. године
Кнез српски Александар Карађорђевић дао је одобрење да се учитељу 3. разреда школе пожаревачке одобри годишња плата од 150 талира.
Рођена Милена Павловић Барили – 5. новембра 1909. године
У Пожаревцу је рођена Милена Павловић Барили, сликарка, илустратор, песникиња и једна од наших најзначајних уметница међуратног периода. Као дете уметника, Милена је још у раној младости показивала заинтересованост и таленат за уметност. Сликарство је студирала у Београду и Минхену. Узор јој је био сликар Де Кирико. Своју изложбу имала је у Београду 1928. године. У њеним радовима приметни су женско сетни ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, лепезе, птице, нешто касније и симболи дискретног надреализма. Од 1930. одлази у Шпанију, Рим, Париз и Лондон, у којима је проводила време у дружењу са европском елитом и у којима је излагала своје радове.
Године 1939. одлази у Њујорк, у коме је живела, све до своје изненадне и преране смрти 1945. Поред сликарства радила је и на комерцијалном дизајну за модне журнале. За живота је урадила више од 300 радова, пуно скица и цртежа. Њени радови налазе се у њеној кући, Спомен галерији у Пожаревцу која носи њено име, као и у Народном музеју у Београду и Риму.
Из архиве З.Стокића