„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши.
Реч је о занимљивостима које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Отворен Дом пожаревачког Женског друштва – 3. новембра 1935. године
Отворен нов Дом пожаревачког Женског друштва, уз присуство многих делегата из Београда, Земуна, Новог Сада, Крагујевца, Ужица, Зајечара… Пригодан говор одржала је председница Друштва Катарина Петровић. О хуманом раду говорила је чланица Друштва Љубица Јовановић. Зграда је подигнута на темељима некадашњег старог Дома, који је срушен, а градња је започела 1934. године, по пројекту и надзором пожаревачког инжењера арх. Светислава М. Симића (1899-1977). Овај велелепни Дом имао је све услове за рад Женске раденичке школе, Ћилимарске школе и Школе за трикотажу. Поред тога, имао је и своју трпезу у којој су се бесплатно хранила 32 најсиромашнија ученика. Зграда се налазила у Улици Александра Николајевића, данас Лоле Рибара, у којој је Медицинска школа.
Рођен Боривоје Динчић – 3. новембра 1941. године
Рођен је Боривоје Динчић, познатији као Бора мечка. Био је најсвестранији и најбољи спортиста у Пожаревцу од 1956, до данас. Спортом је почео да се бави од 1950. као пионир у ФК ,,Млади радник“, у свим селекцијама. Био је голман подмлатка 1959. ФК ,,Млади радник“ и голман првог тима, затим капитен Омладинске фудбалске репрезентације Србије, одбојкаш ОК ,,Металац“ и ОК ,,Железничар“ Пожаревац, јуниорски одбојкаш репрезентације Србије, боксер у подмлатку БК ,,Железничар“ Пожаревац, центарфор ФК ,,Млади радник“ Пожаревац, кошаркаш КК ,,Млади радник“, одличан стонотенисер и један од најбољих рукометаша.
Преминуо Момчило Трифуновић – 3. новембра 2015. године
У Пожаревцу је преминуо мр фармације Момчило Моша Трифуновић. У Пожаревцу, у граду у коме је рођен, завршава основну школу и гимназију. Фармацију је 1957. године завршио у Београду, потом се запошаљава у апотеци у Костолцу. У јуну 1959. године постављен је за шефа болничке апотеке у Пожаревцу, а у септембру 1962. постаје управник новоформиране интегрисане установе Централне апотеке.
Марта 1989.г. постаје заменик директора за медицинско снабдевање новоформираног Здравственог центра Пожаревац када је у састав ушла и Централна апотека. Поновним формирањем Апотекарске установе Пожаревац 1995. постаје њен директор. На овом месту остаје све до одласка у пензију.
Обављао је функције генералног директора Савеза фармацеутских друштава Југославије у два мандата, председника фармацеутских друштава Србије, члан УО и председништва у више мандата… Поред свега тога бавио се и спортом. Био је један од најбољих фудбалера, кога је икад имао Пожаревац. Био је и остао један од најбољих центахалфова ФК „Железничар“ и ФК „Млади радник“.