„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Артерска вода за болницу- 26. октобар 1956.
Објављена је вест је да је Народна градска болница ,,Др Воја Дулић“ у Пожаревцу, добила воду из артерског бунара чиме је решено питање снабдевања ове установе здравом водом. Артеријски бунар копан је 50 дана и вода је пронађена на 240м дубине. Приликом бушења, на дубини од 70 м откривен је слој угља дебљине 4м, а на 116. метру наишло се на угаљ са слојем дебљине од 2 м. Радило се о угљу истог квалитета какав је костолачки.
Хипер инфлација испред Чикоша – 26. октобар 1993.
Због хипер инфлације, на црном девизном тржишту испед „Чикоша“ у Пожаревцу, за једну немачку марку у преподневним сатаима тражило се 85.000 динара, а поподне 150.000 динара. Овакав нагли скок девиза делимично је правдан чињеницом да су тога дана радници ИЕК Костолац и осталих предузећа примили плату. До скока вредности девиза, иначе тих дана долазило је и приликом исплате пензија или накнаде пољопривредницима за откупљено жито и кукуруз. Само после недељу дана вредност немачке марке на црном тржишту износила је 300.000 динара.
Миленино „усељење“ у Сунчани парк – 27. октобар 1989.
У Сунчаном парку испред Дома културе у Пожаревцу откривена је биста сликарки и песникињи светског гласа, Милени Павловић – Барили, поводом њеног 80-тог рођендана. О животу и раду уметнице говорио је Милисав Миленковић, потпредседник СО Пожаревац, а бисту, рад вајара Небојше Митрића открио је др Милан Ранковић, председник Републичког комитета за културу. Истим поводом у Миленином дому отворено је 4. Бијанале на тему „Фантастика у југословенском сликарству“. Прва награда уручена је Фердинанду Кулмеру из Загреба и Милићу Станковићу.
Припремио: З. Стокић