У „Музеју Гoлубац“ налазe се вредна документа из породичног архива  породице Душманић, коју је потомак ове породице, Миодраг Душманић, поклонио овој културној установи.

Међу поклоњеним документима налазе се оригинални записи о формирању Голубачког среза и именовању Павла Душманића за првог кнеза, као и документа о проглашењу Голупца за варошицу и именовању Јанка Душманића за првог начелника среза.

Поклон укључује и бројна друга историјска сведочанства, која су скоро два века брижљиво чувана у породици Душманић.

Ова вредна документа, према најавама директора Музеја Марјана Ђокића, ускоро ће бити изложена и доступна свим љубитељима историје.

Миодраг Душманић поклања породичну документацију голубачком Народном музеју

Посебно место у историји Голубачког краја заузима Павле Богдановић Душманић, устаник, оберкнез и државник, човек који је својим деловањем обележио читав један историјски период. Рођен у селу које данас носи његово име, као оберкнез Речки активно је учествовао у Првом српском устанку, предводећи људе свога краја у борбама против османске власти.

Након слома устанка 1813. године, није напустио Србију, већ је остао у завичају, скривајући се у шумама око манастира Тумане и чекајући нову прилику за борбу. Та одлука сведочи о снажној повезаности са својим народом и о непоколебљивој вери у слободу. Са подизањем Другог српског устанка 1815. године, поново ступа у редове устаника и са својим војницима ослобађа Подунавље, учествује у борбама за Пожаревац, Кључ и Крајину.

Године 1817. постављен је за оберкнеза Голубачког, чиме је практично оформљен Голубачки срез, као административна целина у оквиру обновљене српске државе. Павле Душманић био је не само војни заповедник, већ и организатор грађанске управе, утемељивач локалне самоуправе, обновитељ манастира Тумане, покретач просветног живота и оснивач прве школе у овом крају. Као кнез Голубачког среза учествовао је и на Сретењској скупштини 1835. Године. Тиме је Голубачки крај непосредно ушао у историју модерне српске државе.

 Љ. Настасијевић

Leave A Reply